Обама губи због ЕУ

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Уместо на Флориди и Охају, исход америчких председничких избора могао би да буде одлучен у Грчкој и Шпанији. Ма како необично звучало, овакав сценарио се све чешће помиње у овдашњим политичким анализама.

Док се доскорашња предност актуелног председника у односу на његовог републиканског изазивача Митa Ромнија веома брзо топи, а прогнозе о победнику новембарских избора постају све неизвесније, учестале су дијагнозе које показују да ће, по принципу спојених судова, европска криза западну обалу Атлантика запљуснути баш уочи новембра, ставивши Барака Обаму у ситуацију да плати политички рачун за нови круг рецесије за коју његова влада неће бити заслужна.

Према закључку „Волстрит џорнала”, за Обаму у ствари нема доброг сценарија. Још оштрија криза у ЕУ гурнуће и америчку економију назад у рецесију, а чак ако се у Европи ствари битно не погоршају, тамошње прилике ће довољно утицати на овдашње прилике да ниво незапослености остане на за Обаму политички неприхватљивом нивоу.

Амерички председник је при том беспомоћан, упркос његовим учесталим телефонским разговорима (последњи је водио у петак) и видео конференцијама са европским лидерима. Све се наиме завршава само на разговорима – и то је његов главни проблем.

Овдашње виђење је да је велики део ЕУ већ у рецесији, са великим изгледима да Грци у недељу изаберу владу која ће одбацити евро, односно услове помоћи за опстанак у монетарној унији. Шпанија је већ у кризи, што је потврдио преко викенда добачен ЕУ појас за спасавање њеног банкарског система. Британске банке дотле, како наводи „Џорнал”, имају око 50 милијарди евра недекларисаних губитака.

Основа за песимизам је што се не види да унутар ЕУ може да постигне консензус како да се из кризе изађе. Немачка, која има највише ресурса, позива на још већу фискалну строгост и стезање каиша, док Француска, после промене председника, заговара курс веће државне потрошње.

У таквим околностима опада потражња за америчкoм робoм и сервисима, што је већ показао прилично разочаравајући извештај Департмента рада за мај – да је створено само 69.000 нових радних места, због чега је стопа незапослености која се била спустила на осам одсто, поново скочила на 8,2.

„Криза у Европи је погодила америчку економију успоравајући наш извоз, погађајући самопоуздање бизниса и потрошача и вршећи притисак на америчка финансијска тржишта и институције”, описао је ову ситуацију прошле недеље Бен Бернаке, председник Федералних резерви, овдашње централне банке.

Према прогнозама Међународног монетарног фонда, грчка економија ће ове године бити у минусу за 4,7 одсто, португалска за 3,3, италијанска за 1,9 и шпанска за 1,8. Стопа незапослености у Шпанији је 24 одсто, у Грчкој 22, а у Португалији 14. Јавни дуг је већи од 100 одсто БНП-а у Грчкој, Ирској, Италији и Португалији.

На другој страни, на северу ЕУ, у „језгру” еврозоне, ствари стоје сасвим другачије: незапосленост у Немачкој је 5,4 одсто, а у Аустрији и Холандији још нижа, док су стопе раста у плусу, из чега се извлачи закључак да су „две Европе” данас стварност.

Занимљиво је како кризу у Европи Американцима објашњава „Њусвик”. „Замислите да САД никад нису ратификовале свој Устав и да се још преговара о устројству Конфедерације, документу из 1781. Замислити малу федералну владу готово без прихода. Само савезне државе имају право да опорезују и позајмљују…”

„Сада замислите да Невада има дуг који прелази 150 одсто њене укупне економије. Замислите и почетак јуриша на банке у Калифорнији и да је незапосленост у тим државама изнад 20 одсто. Онда створите слику уличних нереда у Лас Вегасу и генерални штрајк у Лос Анђелесу”, додаје „Њусвик”. „Онда замислите преговоре између гувернера 50 савезних држава о условима за спасавање Неваде и Калифорније и долазак ММФ-а у Сакраменто (главни град Калифорније) да преговара о мерама стезања каиша…”

Закључак који „Њусвик” из овога изводи, јесте да се постојање монетарне уније без других институција федералне државе показало као „катастрофално нестабилна комбинација”.

„Парадокс је да Европу ка дезинтеграцији гура монетарна унија, што је нешто сасвим супротном ономе због чега је основана”, констатује „Њусвик”.