Тешки маљ кризе

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Просечан иметак америчких породица – вредност онога што поседују: кућа или станова, аутомобила, уштеђевине у банкама или инвестиција у акције – опао је драматично у прве три године кризе, која се у овдашњем речнику већ усталила под називом „Велика рецесија”, за разлику од историјске „Велике депресије” из тридесетих година прошлог века.

Управо обелодањени резултати истраживања породичних финансија Американаца, које редовно, у трогодишњим интервалима, спроводе стручне службе Федералних резерви, што је у овдашњем систему пандан за централну банку, показали су да је тај пад 38,9 одсто. Снимљен је период у прве три године кризе, од 2007. до 2010. (с тим што је формално, Америка из рецесије изашла у пролеће 2009).

Пре кризе, просечан породични иметак износио је 126.400 долара, да би 2010. пао на само 77.300 долара. То значи да је овдашњи стандард враћен на ниво из 1992.

„У периоду од три године Американци су доживели да пред њиховим очима испари напредак који је акумулиран током једне целе генерације”, описује ове налазе „Вашингтон пост”.

Криза је почела пуцањем „мехура” на пренадуваном тржишту некретнина, када су банке, да би подстакле тражњу, кредите делиле шаком и капом, не марећи много да ли су њихови нови клијенти кредитно способни. Због повећане тражње цене кућа и станова су узлетеле, али када су многи престали да отплаћују зајмове за које је гаранција била хипотека на купљену некретнину, тржиште је нагло приземљило, изазивајући ланчану реакцију у финансијском сектору не само Америке него и целог света.

Из тога се још ни овде није изашло. Економски показатељи САД су бољи него европски, али то је мала утеха када је све извесније да се ствари још дуго неће вратити на предкризни ниво.

Куће или станови су највећи део имовине Американаца, односно припадника средње класе, у коју се овде сврставају сви који живе од свог рада (за разлику од „рентијерске класе”, која приходе стиче од своје имовине).

Урушавање и анемичан послекризни опоравак овог сектора, који је свугде „локомотива” која вуче целу националну привреду, био је велики удар на економску сигурност Американаца, јер су некретнине све до кризе биле главни и сигуран чувар иметка и гаранција стандарда, да би се у последњих пет година то претворило у фатаморгану.

Друге бројке из овог истраживања додатно илуструју колико је био тежак маљ кризе и показују назадовање у практично свим категоријама. Просечан породични приход у анализираном периоду опао је са 49.600 долара на 45.800. Сваки девети Американац је најмање 60 дана у заостатку са плаћањем рачуна: њих 11 одсто према седам одсто колико их је ову врсту проблема имало пре 2007.

Политички, према оцени портала „Меклачи”, налази овог истраживања дају аргументе предизборним кампањама оба председничка кандидата. Барак Обама ово може да користи да би још једном указао какво је стање наследио од републиканског претходника, док њихова нада Мит Ромни може да тврди како Обама ништа у том погледу није успео да промени.

М. Мишић