Сигнали Николићу или Србији

Хрватски председник Иво Јосиповић и председавајући Председништва БиХ Бакир Изетбеговић имали су „конкретан разлог” за бојкот инаугурације Томислава Николића због његових изјава о Сребреници и Вуковару. Питање је да ли је требало да им се придружи и словеначки председник Данило Тирк с обзиром на жељу Словеније да се без обзира на то ко је председник са Србијом очувају добри односи, пише јучерашње љубљанско „Дело”.

Овај водећи словеначки лист се, како преноси Танјуг, пита да ли је њихов председник поступио мудро што се није појавио у Београду „сетивши се у последњем тренутку Николићевих изјава за које је оценио да штете региону”. У том погледу је Тирк, како оцењује лист, вероватно погрешно поступио, „макар да је истина и то да Срби уважавају само оне који су им потребни”. Недоласком Јосиповића, Изетбеговића, Тирка, македонског председника Ђорђа Иванова бавила се и јучерашња немачка штампа. Према њиховој оцени новоизабрани председник Србије Томислав Николић био је „усамљен” на свечаном ступању на дужност.

Ни инаугурација сада већ бившег председника Србије Бориса Тадића у фебруару 2008. године, ако је судити по списку званица, није била ништа посећенији скуп. Свечаној седници у Дому Народне скупштине на којој је Тадић положио заклетву и био инаугурисан, подсетимо, осим домаћих званичника присуствовали су представници дипломатског кора. Ситуација је била другачија на првој Тадићевој инаугурацији 2004. године којој је присуствовало четрдесетак страних делегација, између осталих и министри иностраних послова Грчке, Аустрије, Словачке, Бугарске, Мађарске, Хрватске…

Понашање лидера из региона Ивица Дачић, министар унутрашњих послова, окарактерисао је као организовани бојкот и увреду за Србију, а не за Николића. И познаваоци дипломатског протокола кажу да је то не само сигнал незадовољства личношћу него и политиком земље која добија новог председника. Тако се ни председник Србије није појавио на инаугурацији Јосиповића у фебруару 2010. године због доласка косовског председника Фатмира Сејдијуа.

Упркос томе што на Николићевој инаугурацији није било већине високих званичника из региона, ипак, обезбеђено је представљање позваних, каже Јелица Стефановић, професор дипломатије на Факултету политичких наука. Према њеним речима било би незгодно да нису дошли представници дипломатског кора.

„Представљање није било на највишем нивоу као што се очекивало, али није дошло ни до оне врсте најгорег могућег сигнализирања незадовољства тиме што се не би појавили ни дипломатски представници. Ипак на нижем нивоу обезбеђено је представљање позваних. Ова врста сигнала, односно показивање резерве заправо је пружање прилике новом председнику да покаже да ће на положају који је заузео и у пословима које обавља изменити читав низ ранијих својих изјава, понашања и деловања који су за те позване били незадовољавајући”, објашњава Јелица Стефановић и додаје да је Николићу стављено до знања да је лопта на његовом терену и да се он мора сада показати да би обезбедио потпуно нормалне односе у целом региону.

Изостанком са инаугурације, како истиче Огњен Прибићевић из Института друштвених наука, шаље се порука да је неко више или мање добродошао на председничку функцију. Николић, како оцењује Прибићевић, долази са једним багажом у коме има свачега и то подразумева да постоји доста велико подозрење према њему. Уз то, како подсећа, Николић је дао једну-две изјаве које су изазвале још веће подозрење у региону.

„Временом је Тадић постао лидер у региону када је у питању политика помирења, добросуседских односа и он је као такав препознат и у Бриселу и у Вашингтону. Он је поставио неке стандарде како треба да се понаша председник и то ће важити и за Николића и за било кога касније”, оцењује Прибићевић.

Инаугурације су, како објашњава Јелица Стефановић, и прилике у којима се председник неке државе окружује људима који његовом положају дају додатну врсту сјаја и угледа.

„Он тај одсјај рефлектује у својој средини и показује колико је поштован у свету и колико је његова земља поштована. Снижавањем нивоа представљања наноси се штета тој држави, показује се грађанима те земље да су они поштовани у свету колико је поштован њихов председник”, каже наша саговорница.

Према Прибићевићевом мишљењу на новом председнику Србије је да пуно ради на свим питањима регионалне сарадње како би она била на оном нивоу који је поставио Тадић. У свему у животу па и у политици, истиче он, постоји нешто што се зове минули рад и кредит, а Николић мора сада да поради на томе.

Ј. Церовина