Ислам је сустанар Европе

Професор Дарко Танасковић, наш водећи стручњак за ислам и амбасадор Србије у Ватикану, боравио је ових дана у Београду. За то време наш угледни оријенталиста и дипломата промовисао је две изузетне књиге (за обе писао поговоре): "Сенке џихада", Срђе Трифковића, и десет огледа кардинала Томаша Шпидилка под називом "На изворима Европе". За "Политику" професор Танасковић говори о афирмацији хришћанских вредности у Европи, рату у Ираку, значају посете папе Бенедикта Шеснаестог Турској, односу Ватикана према решавању статуса Косова и Метохије.

• Колико је данашња секуларизована Европа свесна да једино повратак хришћанским вредностима може бити ефикасна брана радикалном исламу?

– Иако су уопштавања, по дефиницији, непрепоручљива, рекао бих да и Европа и, условно речено, ислам у савременом свету на раскршћу имају озбиљне проблеме с властитим цивилизацијским идентитетом. Процес глобализације, заснован на планетаризацији једног одређеног мисаоног и друштвеног модела, али и снажно и неодољиво наступање нових и обновљених сила на светској сцени, (пре)велики су изазови и за Европу и за ислам. Иако експанзивни (првенствено у демографском смислу) и делом радикализовани ислам неоспорно јесте актуелан европски проблем, он никако није њен "непријатељ број један", већ пре нелагодно огледало сопствене пометености и неодлучности. Васпостављање, на новим епохалним основама, поремећене равнотеже између традиционалних (а то значи и хришћанских) вредности на којима је вековима почивао њен препознатљив идентитет, и отварања духу и захтевима савремености и будућности, прека је потреба Европе озбиљно расточене до осионости самоувереним нихилизмом (у смислу у коме на то упозорава професор Михаило Ђурић).

• Западна елита сматра да је могуће имати реформисани ислам за глобалног суседа, али како то постићи данас када углавном радикални муслимани доминирају животом исламских заједница. Једно истраживање у Великој Британији показује да 45 одсто тамошњих муслимана жели да живи по шеријатском праву, а 12 одсто младих подржава терористичке групе?

– Ислам није само глобални, већ и први сусед Европе, а све више је и њен станар или, можда тачније, сустанар. Нема сумње да би било крајње пожељно кад би се европски муслимани, а под њиховим утицајем евентуално и они ван Европе, изнутра трансформисали и трајно определили за демократски, плуралистички и секуларни модел друштвене заједнице, оно што неки називају "евроисламом". Постоји немало муслимана који се објективно тако и опредељују и разложно је подржавати их, што владе појединих европских држава програмски и чине. Све то, међутим, не иде лако... Екстремисти су, као и обично, гласнији од умерених. Балкански муслимани (који се неоправдано ретко помињу кад се говори о исламу у Европи!) историјски, социјално, културно и менталитетно вероватно су најближи остваривању складног споја између очувања свог исламског идентитета и грађанског интегрисања у претежно немуслиманско окружење.

Не би било мудро дозволити да евидентне појаве исламистичке радикализације осујете кретање ка таквој, у много чему једном већ досегнутој, цивилизацијској синтези и ојачају прилично снажну аргументацију скептика у погледу компатибилности ислама и неких темељних вредности на којима почива европска кућа. Уз нужну претпоставку пуног и доследног уважавања њиховог права на различитост, смер кретања ипак пресудно зависи од избора који ће направити сами муслимани. Не стоји ли, уосталом, и у изворној речи ислама да "Алах неће променити стање једног народа, све док тај народ не промени сам себе".

• Како данас оцењујете однос хришћанства и ислама. Да ли је папа Бенедикт Шеснаести својом посетом Турској успео да изглади неспоразум због говора у Регензбургу 10. септембра 2006. године када је у цитирао речи византијског цара Манојла Другог Палеолога о Мухамеду због чега је био оштро критикован у исламском свету?

– Реч је о крајње сложеној проблематици која и по карактеру и по дубини далеко превазилази ниво "неспоразума" и "отклањања неспоразума". Нема сумње да су папина посета Турској и његово држање током кретања кроз муслиманску средину допринели ублажавању акутне затегнутости и смиривању површине узбурканих вода хришћанско-муслиманских односа.

• Рат против терора у Ираку не само да не даје резултате, већ све више сукобљава две исламске заједнице суните и шиите. Откуда толика нетрпељивост међу њима?

– Нетрпељивост је историјска, дубока и, у основи је, од самог раскола у раном исламу, увек била више политичка него доктринарна. Она је у Ираку неопрезно, несвесно или, пак, сасвим свесно, подстакнута и распаљена ратом, декларативно "против тероризма", а чији се стварни мотиви, природа и циљ све више и шире доживљавају као крајње спорни и противречни.

• Већ пет година сте амбасадор при Светој столици. Да ли се може догодити да, после распада државне заједнице Србије и Црне Горе, папа посети пре Подгорицу него Београд, будући да и Црна Гора сада има свог амбасадора у Ватикану?

– Програм овогодишњих посета папе Бенедикта XVI углавном је већ утврђен и обелодањен. Међу најављеним дестинацијама нема, колико ми је познато, ни Србије, ни Црне Горе. Уопште, испразно је, а за једног амбасадора акредитованог при Светој столици и крајње непримерено, бавити се неоснованим спекулацијама које би морао подразумевати одговор на ваше питање. Оно је, ипак, корисно, јер ми пружа прилику да поновим своје, у више наврата изношено, уверење да се претераним, каткад и опсесивним, медијским инсистирањем на теми папине посете Србији не доприноси, последњих година срећом стабилизованој узлазној линији озбиљног теолошког дијалога православних и католичких богослова и укупном јачању поверења између двеју хришћанских цркава и њихових верника, за шта се, иначе, Бенедикт XVI од почетка свог понтификата доследно залаже.

• Какав је став Ватикана поводом Ахтисаријевог плана за решавање статуса Косова и Метохије?

– Није у природи спољне политике Ватикана да се, сем сасвим изузетно, кад за то постоје нарочити разлози или интереси, изричито изјашњава о политичким документима, поготово фазним и спорним, какав је Ахтисаријев предлог. Начелно, Света столица даје предност наставку преговора, долажењa до компромисног решења, без наметања, уз "уважавање легитимних очекивања и права свих на Косову и Метохији", што је формулација из папиног новогодишњег обраћања члановима дипломатског кора акредитованог у Ватикану.

• С папом Јованом Павлом Другим сте имали два сусрета. Да ли сте до сада имали контакте с Бенедиктом Шеснаестим?