Косовска клетва

Радикала опет нема у преговарачком тиму за Косово и Метохију. И раније је било тешко објаснити зашто их није било у њему после усвајања Резолуције о Косову и Метохији. И тада су били странка са највише посланика у Скупштини, али објашњавало се да влада одређује преговарачки тим, она води политику.

То је било званично тумачење. Незванично се говоркало да би радикали у преговарачком тиму били прст у око Западу. Не треба и тиме да их нервирамо, када Косово виси о кончићу, када се очекује пресуда по босанској тужби, када се у пола гласа прекраја дејтонска Босна и Херцеговина...

Али, сада су радикали и даље најјача странка, а владе нема и ко зна да ли ће је бити.

Томислав Николић, заменик председника СРС-а, лаконски објашњава да радикалима нико није понудио да буду у преговарачком тиму. "Скупштина је овластила владу да састави преговарачки тим, а они су резоновали да би им ми само покварили преговоре. Они хоће да буду пријатељи са Европском  унијом, а њихови пријатељи нам отимају Косово и Метохију. Ако би предлог био независност Косова ја бих се са преговора одмах вратио, а не бих причао какво ће здравство бити на Косову".

Па што се не буне, што се не отимају за то место када већ Николић тврди да "у независном Косову Срби неће живети, јер ће им глава висити о концу"? "Изгледа да су од ЕУ добили налог да не будемо у преговарачком тиму", каже Николић.

Он се не слаже с констатацијом да то њихову позицију чини лагодном и одговара да и други могу да изостану са преговора, па да буду у лагодној позицији. Ипак, каже: "Да смо били у преговарачком тиму рекли би да смо ми криви за ово што се дешава." Николић одбацује и другу тврдњу да је Косово изгубљено после рата у који је ушла социјалистичко-јуловско-радикалска влада.

"Косово није било изгубљено док смо ми били на власти. То је била боља позиција. Нове власти никада нису приговориле на кршење Резолуције 1244. Нису јер моле ЕУ да уђу у њихово друштво. Ћуте осам година под изговором да ћемо ући у ЕУ. И тако смо изгубили Косово а нисмо ушли у ЕУ", каже Николић.

Истини за вољу, професор Коста Чавошки професор Правног факултета, који дели став радикала да је боље да не уђемо у Европу него да уђемо без Косова, каже да то што су СПС и СРС 1998. године пристали на забрану да наши авиони лете над Косовом, јесте по тадашњем уставу одрицање од суверенитета и територијалног интегритета. Али, сматра Чавошки,  кумановски пристанак на повлачење војске и полиције није капитулација, јер је хиљаду војника могло да се врати, али нова власт није то учинила.

Др Милица Делевић-Ђилас са ФПН-а  не дели ставове Николића и Чавошког о кривици постмилошевићевских влада. "Власти после 2000. године јесу за повољно решење проблема  Косова и Метохије, али нису уложиле довољан напор да СРС-у и СПС-у припишу губитак Косова. Тешко је сада преокренути стање које је наслеђено, али треба створити климу и рећи ко је одговоран за Косово".

Милан Ст. Протић,  историчар, каже: "Нико неће да каже да је проблем Косова пораз политике деведесетих година, већ се говори да власт није ништа урадила за ових седам година."

Не спорећи право  да свака странка има слободу да ли ће учествовати у преговорима или не и тврдећи да влада – а не Скупштина – треба да направи преговарачки тим,  Милан Ст. Протић овако описује бежање од одговорности: "Тражи се насилно јединство. Ако се странке не разликују по крупним питањима, онда нема демократије. Немамо владу јер је Г 17 плус изашао из ње, а затим је донет Устав и одржани су избори. Скупштина је преузела одговорност за извршну власт којој припадају и преговори. Садашња влада не одговара никоме."

Бежање од одговорности је, по мишљењу Протића,  и то што нико народ не суочава са реалним стањем. "Позивање на међународно право је јалово. Када је УН основан било је 45 – 46 држава, а сада је 192 и треба поставити питање како су оне стваране. Морале су да се мењају неке границе. Нико не каже да су Албанци учествовали на изборима имали би посланички клуб као радикали."

Верујући да власти избегавају да јавности кажу како стоје ствари, зарад своје популарности и будућих избора, Протић каже: "Сетимо се како је Де Гол признао народу да нема ништа од Алжира, али за то је потребна озбиљна, одговорна и храбра политика".