Ћелије пишу романе
Судећи према медијским најавама, још један "становник" београдског Централног затвора постаће ускоро писац књиге. После Милорада Улемека Легије, који је у ћелији написао три романа и једну збирку приповедака, књижевним водама запловиће и Кристијан Голубовић, осуђен на четири и по године затвора због изнуде и недозвољеног поседовања оружја.
У недавном интервјуу објављеном на јагодинској телевизији "Палма плус" Голубовић је најавио да ће ускоро издати аутобиографски роман. Ако све буде по плану, то штиво би могло да буде нека врста приче о европским затворима, будући да је Кристијан трећину свог живота провео иза решетака у неколико држава.
Кристијанов дугогодишњи пријатељ Милорад Улемек до сада је написао књиге "Гвоздени ров", "Легионар", "Момци из Бразила" и "Јуда: Роман о пријатељству". Последње Легијино дело штампано је у тиражу од свега 2.000 примерака, што је у односу на прво (70.000 тираж) очигледан пад популарности Улемековог стваралаштва. У колико примерака ће бити штампана Кристијанова књига, за сада је непознато.
Психолог професор др Жарко Требјешанин нема изричито негативан став према делима која настају из пера осуђеника и "проверених" криминалаца, нити сматра да та штива треба забрањивати или им онемогућити да се појаве у књижарама.
– Таква дела имају пре свега сазнајни карактер са становишта онога ко се бави анализом неке појаве – каже Требјешанин. – Примера ради, када је реч о изучавању антисемитизма и националсоцијализма свакако је незамењиви материјал Хитлеров "Мајн кампф". Лично бих волео да прочитам Легијину аутобиографију, између осталог, да видим како уопште настаје такав човек.
Истовремено, професор Требјешанин негативно оцењује чињеницу да за известан број читалаца аутори ових књига могу да постану узори и предмети идентификације. Када се говори о аутентичности "затворских прича", Требјешанин каже да ту не треба имати неке илузије јер је јасно да је реч о полуписменим људима чији је највиши подвиг отприлике последњи писмени задатак који су саставили у основној школи.
– Све се то ради уз помоћ адвоката, или, рецимо, новинара. Није тајна да и политичари ангажују публицисте када пишу своје мемоаре – каже Требјешанин.
Писање иза затворских решетака није новост. Зна се да велики број осуђеника или притвореника пишу дневнике, поезију и друго, али та штива ипак ретко завршавају у корицама књига.
Такође, познат је и случај Иса Лера Џамбе, једног од последњих из плејаде такозваних жестоких момака подземља који је без трага нестао почетком деведесетих година прошлог века. Истражујући шта му се догодило новинари "Политике" дошли су својевремено у посед његовог рукописа под насловом "Пут до криминала без повратка" у коме је чувени Дорћолац описао своје грехе, саветујући потенцијалне читаоце да никада не улазе у "коло" које се зове криминал, јер из њега нема лаганог изласка. Џамбине белешке, међутим, никада нису публиковане.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
