Без развоја нема изласка из кризе

Већ 20 година бавим се приватним послом и фирма „Глобекс – ДОО’’ коју сам основао пролази кроз веома различите услове привређивања, за које слободно могу рећи да никада нису били повољни. У почетку, бавили смо се грејањем, вентилацијом, климатизацијом, али смо се преоријентисали и на изолаторско-фасадерске радове и послове у сфери процеса производње. Наша фирма је, на пример, урадила целу топловодну мрежу у шабачкој Општој болници, радили смо за београдске електране, урадили 6.000 квадратних метара крова у ваљевском „Крушику’’. Сада радимо инсталације, цевоводе и део опреме у некадашњој фабрици „Зорка боје” коју је купила финска фирма „Пикурила”.

Ово наводим зато што хоћу да илуструјем да смо били принуђени да стално проширујемо делатности. То значи да у време кризе не можемо да будемо ускоспецијализовани само за једну врсту посла, што би било далеко лакше. Онда бисмо могли да улажемо у најсавременију опрему и да имамо високоспецијализовану радну снагу. Идентично се понашају и предузећа слична нашој фирми, јер у условима кризе нема довољно посла.

Сва предузећа су оптерећена општом појавом слабе наплативости посла. И ту би држава морала да реагује и уведе већу контролу у финансијској сфери. И поред склопљених уговора, ви никада нисте сигурни да ћете наплатити посао. Потраживања пропадају, односно постају ненаплатива. Ту нас коче и предуги и скупи судски процеси. Тражећи наплату, ми морамо да платимо скупе судске таксе, трошкове суђења, адвокате, и када добијемо извршне пресуде, ништа нам не помаже. Такви спорови трају и по три године. За то време ми смо по основу очекиване добити и уговореног посла држави платили ПДВ, порезе на личне дохотке, уложили новац у опрему. Мислим да би будућа влада морала да донесе мере које ће допринети да се сва потраживања брже наплаћују и да тај рок не сме бити дужи од два месеца. Некада се, на пример, толерисало само 15 дана од рока доспећа меница за наплату јер би у супротном, против одговорног лица била подношена пријава за привредни преступ. Знам да је рок од 15 дана нереалан, али максимум који би се толерисао је 60 дана.

Кад би будућа влада макар и минимално растеретила привреду, на пример, смањењем доприноса на плате и такса, то би дало добре резултате. Да бисмо конкурисали на неки тендер, само за учешће на њему, морамо да платимо велике таксе, ту су урачунате и таксе коју прописују локалне самоуправе, па разна уверења по било ком основу; све скупа, то је поприлична сума новца.

Мислим да било какве рестрикције неће дати добре резултате. Ту не мислим на смањење администрације и државног апарата, и то није на мени да много објашњавам. Без агресивног развоја привреде нема нам изласка из кризе. Ми морамо добити подстицајне мере кроз нову банкарску политику. Ако немамо развојне банке које ће пратити привреду, нећемо имати развој. Не може нико с краткорочним кредитима и каматом од 17 до 20 одсто, уз рок отплате од пет година направити добар посао. Банке морају дугорочно да инвестирају у привреду и то на рок од 20 до 30 година, са грејс-периодом од пет година. Е сад, многи се питају да ли је то могуће у време кризе. Наравно да је могуће, јер би се врло брзо новац од привреде вратио у буџет државе кроз повећан број запослених. Ефекти таквих мера били би видљиви за годину дана. Цео систем мора ићи узлазном линијом како би изашли из кризе. Мислим да досадашњи концепт по којем су поједине фирме добијале бесповратна средства из Фонда за развој није био добар. Тај новац није дељен по економским критеријума, нити постоји начин контроле да ли је уложен на прави начин.

Власник фирме „Глобекс ДОО” из Шапца

(Приредила: М. Е.)