Расту дугови али и плате

Досије "Политике": Робне куће Београд
Позив Агенције за приватизацију да отпуштени радници Робних кућа "Београд" прекину штрајк глађу, јер тај чин ни у ком случају не може спречити спровођење правоснажних одлука, изазвао је реаговање радника РКБ који учествују у штрајку и протесту, али не онаквом каквом су се у Агенцији надали.

– На конференцији за новинаре, одржаној у Агенцији за приватизацију, објашњено је да Агенција поступа по решењу Трговинског суда у Београду из 2003. године. Истичем да се не ради о правоснажним одлукама, јер је за решење које је потписала Делинка Ђурђевић (у притвору као припадник стечајне мафије) тај исти Трговински суд утврдио да је погрешно означено као решење, јер је реч о закључку, а закључак не може бити основ за продају РКБ из стечаја – напоменула је Божана Трифуновић, руководилац Удружења поверилаца и акционара компаније Робне куће "Београд".

Поводом најаве огласа о јавној продаји РКБ из стечаја, Трифуновићева објашњава да је приликом недавног разговора са Борисом Тадићем, председник Србије, затражио заустављање објављивања огласа док његова правна служба не утврди чињенично стање. Није јој јасно како су се на председников захтев у Агенцији оглушили.

– Од тренутка када је Агенција за приватизацију постала стечајни управник, пре непуних годину дана, дуг фирме који је износио 80 милиона евра нарастао је, према њиховим речима, на 93 милиона. Према нашим сазнањима, дуг сада износи чак 98 милиона. То је последица огромних плата које су себи одредили – од 57.000 колико има секретарица, до 800.000 динара. Такође, стечајна управа је намерно избегла да наплати 120 милиона динара од закупа, а од тога су могли да плате порез, струју, воду и избегну раст камате на ова потраживања, како би се фирма што више осиромашила и продала јевтино – напоменула је Трифуновићева.

Она је истакла да су у том циљу готово потпуно угашени рад комерцијале, повучени камиони који су служили за развоз робе и "паркирани" у магацину на Бежанијској коси, чиме су значајно смањени месечни приходи.

– Што се тиче тврдње да радници нису акционари РКБ, питамо шта онда значи АД у називу фирме. Подсећамо да смо први ушли у приватизацију током две емисије уписа деоница 1992. и 1993. године. У то време радници су уплатили 20 милиона марака и тако постали деоничари – напоменула је наша саговорница.

С обзиром на то да се на конференцији у Агенцији за приватизацију могло чути да су РК "Београд" 100 одсто друштвено предузеће, она објашњава:

– РКБ јесу у целости друштвени капитал. Када су се "Робне куће" градиле, фирма је од општина у Београду и широм земље добијала земљиште на најбољим местима. Потом је подизан кредит за изградњу који су радници кроз свој десетогодишњи или петнаестогодишњи лични доходак отплаћивали. Сваки радник је од плате морао да одвоји део новца за отплаћивање тих кредита, а сада тврде да немамо права и да нисмо акционари – незадовољна је Трифуновићева.

Реагујући на изјаву Гордане Јовановић у Агенцији за приватизацију, у којој каже да је део радника злоупотребљен и да у јавности користе нетачне податке, Трифуновићева одговара да за све постоји документација.

– Зашто се Гордана Јовановић, као председник Одбора поверилаца, боји заказивања седнице Скупштине поверилаца, када би у том случају добили тачно онолико колико им припада? Зато што би тада на површину испливале све малверзације и неправилности које им не иду у прилог – истиче Трифуновићева.

Штрајкачи глађу и учесници протеста траже да Агенција за приватизацију смени, како они тврде, компромитованог повериоца Мирка Боровчанина због очигледног незаконитог трошења стечајне масе.

– Мирко Боровчанин кога је Агенција поставила за повериоца је једини човек који је учествовао у стечајном поступку Грађевинског предузећа "Рад" који није ухапшен. Тражимо његову смену због афере око шлепера цигарета у магацину на Бежанијској коси, неплаћања пореза, незаконитог трошења стечајне масе и осиромашења фирме како би се јевтино продала – изричита је Трифуновићева.

Божана Трифуновић је упозорила да штрајк глађу и протест у РКБ неће престати док се њихови захтеви не испуне, понављајући да никада неће пристати на продају РКБ из банкротства.