Принцеза у златном кавезу

Јапан је званично, дипломатском нотом коју је потписао амбасадор у Канбери, захтевао извињење од Аустралије и аутора књиге "Принцеза Масако: затвореник Трона хризантеме" – због увреде царске породице. Књига, како је предочено у протесту, садржи "омаловажавајуће описе и изврнуте чињенице", "неодговорно цитирање гласила" и "бесрамне описе".
Аутор Бен Хилс, новинар, једно време дописник из Токија, одмах је одбио да се извини. Реакција аустралијске владе још није позната, а цео случај је добио светски публицитет и постигао супротан ефекат од онога који је на уму имала јапанска влада. Скренута је пажња на чињеницу да је јапанска принцеза озбиљно оболела од  тешке депресије, а у већини текстова њен живот иза зидина царске палате у Токију описује се као невесело битисање у златном кавезу.

Издавач, Рендом хауз, стао је иза свог аутора. Поред Аустралије, неауторизована биографија принцезе Масако објављена је у децембру и у Америци, док је издање на јапанском требало да се појави за неколико недеља. Издавач је, међутим, у петак саопштио да одустаје, с образложењем да је, због одбијања аутора да призна "чињеничне грешке", "изгубио поверење" у њега.  Књига је у оригиналу иначе бестселер у јапанској филијали највеће интернет-књижаре – Амазон.

Судећи по ономе што се о њој пише, она у суштини не доноси ништа ново: све што је досад објављено о јапанској принцези само је прикупљено на једном месту. Аутор није имао непосредне контакте са било ким из царске палате, али тврди да је разговарао са око шездесеторо оних који су упућени у тамошња збивања, принцезиних бивших колега и пријатеља крунског принца. Његови јавни извори су углавном страни: јапанска штампа о царској породици пише по правилима која подразумевају уздржаност и страхопоштовање. Реч је, наиме, о најстаријој династији на свету, за коју се тврди да је непрекинута већ 2600 година. Цар је до краја Другог светског рата имао статус божанства, а у првој половини прошлог века критика монархије било је озбиљно кривично дело.

Прича о принцези Масако почела је као бајка: престолонаследник, принц Нарухито, већ зашао у тридесете, загледао се у згодну Масако Оваду, грађанку, ћерку високог дипломате, лепу и паметну, са дипломама Оксфорда, Харварда и расадника јапанске елите – Токијског универзитета. Госпођица Овада је тада пред обећавајућом дипломатском каријером: говори шест језика, учествује у тешким трговинским преговорима са Америком… У почетку одбија удварање најчувенијег младожење нације, а онда, 1993, изненади родитеље и обрадује нацију пристанком да се одрекне дипломатије и свега што подразумева професионална каријера, зарад живота на двору.

Одмах је добила епитете британске "лејди Дајане": и она и принц не крију да желе да унесу живост у круту институцију монархије, регулисану чврстим правилима и надгледану од Управе царске породице, тела од око хиљаду чиновника који организују све аспекте свакодневице укупно 23 члана царске породице.

Живот нове принцезе, љубимице штампе и нације, почиње међутим да се компликује кад, ни после неколико година, не успева да обави главни задатак: да роди престолонаследника. Притисак постаје све већи, и кад је, 1999, у 37. години, зачела (испоставиће се касније, ванматеричном оплодњом), и кад се родила беба, очекивања опет нису испуњена. Уместо малог принца, на свет је дошла мала принцеза.

Нација није крила своје разочарење, бирократе из царске палате своју нервозу. Почела је и дебата о промени устава која би отворила пут да Јапан опет добије царицу (таквих преседана на "Трону хризантеме" је већ било). А онда, пре пет месеци, млађи престолонаследников брат је добио сина: принц Хисокито је први нови принц у последње четири деценије, и други у наследном реду, одмах после свог стрица принца Нарухита.

Али ни то није поправило здравље принцезе Масако, које већ дуго нема у јавности у испуњавању церемонијалних дужности. Тврди се да је под лековима и сталним надзором психијатра. Судећи по ономе што је у својој књизи објавио Бен Хилс, муке прве супруге принца Чарлса су биле пикник у односу на жртву некад амбициозне и живахне Масако Овада.

Принцезе су, пошто пронађу принца, заувек срећне само у бајкама.