Пријемни за даровите положило 205 ђака

У средњим школама у којима су осмаци полагали пријемни испит, објављени су коначни резултати. Негде су истакнути под шифром на школској огради (да виде и они које то не занима), негде под пуним именом и презименом у школском холу (само за очи ученика и родитеља којих се подаци тичу). Све уз одобрење надлежних из просветне власти који уверавају да ће и бодовне листе са мале матуре осванути у складу са Законом о заштити података о личности и то на основу сугестија повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Табла са бодовима које су ученици завредели на пријемном из цртања, сликања и вајања у школи „Техноарт Београд”, постављена је у холу, испред улаза у фискултурну салу, где је уприличена изложба више од 700 ђачких радова са тродневне провере даровитости.

– Зашто пуштате само по десеторо да виде радове, може ли то мало брже? – питали су нестрпљиви из масе.

– Под сале прекривен је дечјим радовима. Када би сви нагрнули унутра било би згажених цртежа, смљесканих скулптура, некоме би пало на памет да свој рад однесе. Школа све то мора да спречи – после одговора Ненада Младеновића, директора школе, ућутали су се они који су се бунили.      

Гледајући свој цртеж са пријемног на изложби будућа средњошколка Ели Јања Стојановић није крила прве утиске:

– Није било лако. Сметало нам је сунце, било нам је вруће, вероватно више због треме и бојазни да у датој прилици нећемо успети да се покажемо у најбољем светлу. Сад, хладне главе, видим много добрих радова. Марљиво сам се спремала, освојила 424 бода, од могућих 480. Жеља ми је да се бавим дизајном ентеријера, а да ли ћу је остварити, сад зависи још од мале матуре.  

Организација тестирања била је одлична, модели су били захвални у смислу да су деци помогли да покажу обдареност и умеће, а већина је сигурно ишла на припреме приватно, уверена је Мила Вучићевић, мајка девојчице која је на деветом месту на бодовној листи у „Техноарту”.

Петоро кандидата одустало је од пријемног, положило је 205 осмака, није положило њих 32, а испод црте остаће их бар 20, јер у уметничким занатима у Београду има укупно 184 места у три школе.

– Деца која су овде положила моћи ће да упишу смерове у уметничким школама у градовима где буде остало слободних места. Потребно је да поднесу молбу и приложе потврду о броју бодова, и биће примљени, али тек после првог уписног круга – објаснио је Младеновић. 

Нема сумње да ће места остати у Лесковцу, Новом Саду, Лесковцу, где је број предвиђених првака у уметничким смеровима премашио број кандидата који су полагали пријемни.

Судећи по броју кандидата конкуренција није била јака и у првом року неће бити заузете све столице намењене првацима у најмлађој генерацији средњошколаца уметника. Намеће се питање да ли је добро решење ублажити критеријуме у оцењивању и примити сву децу тамо где их се пријавило и двоструко мање, и који је резултат уписивања првака да би се попунила квота, а не због њихове даровитости.

– Оцењивање радова на пријемном испиту за таленте је велика одговорност. Деца која нису даровита не треба да буду примљена да се у току школовања не би мучила, постизала лошије резултате од талентованих вршњака и због тога била несрећна. Боље их је искрено усмеравати у складу са њиховим могућностима – каже за наш лист Мило Елезовић, академски сликар који је Ели Јању Стојановић припремао за пријемни, и њеном успеху се радује као свом.

Таленат се мора препознати ако га има, а само изузетно даровитима је место у школама које су им намењене, уверен је Елезовић. Давно, пре 40 година, када је полагао пријемни испит, једино он је окренуо леђа моделу и цртао – радијатор.

– Оцењивачи су на основу цртежа радијатора препознали да могу да нацртам и акт. Они који одлучују знају да је боље примити троје обдарених, него стотину који неће успети на уметничком путу – закључује Елезовић.