Од хтети до чинити

И пре него што је формирана, Влада Србије је у ,,Политикиној” серији прилога добила мноштво предлога о томе ,,шта да ради кад почне да ради”. Предлоге су саопштили наши економисти и привредници, а ако би у неколико реченица требало сумирати њихове поруке преостало би нам да кажемо да се од нове извршне власти очекује ни мање ни више него да заустави негативна кретања у привреди и друштву. То је, с обзиром на постојеће трендове (код нас и у Европи), веома тежак задатак јер подразумева: 1) пораст – производње, инвестиција, извоза, запошљавања; и 2) смањење – трошкова, платног дефицита, инфлације, буџетских расхода итд. Све у свему, заустављање негативних кретања значило би да је влада својим мерама успела да доведе до преокрета у српској привреди и економији. С тим што тај преокрет није, наравно, могуће остварити одмах, па ни у релативно кратком року. Али је битно да све мере новог (коалиционог) тима буду окренуте ка том циљу.

Међу овим мерама, у техничком смислу релативно једноставне су оне које се односе на заустављање раста потрошње: на замрзавање плата и пензија, смањивање свих владиних трошкова и администрације, на укидање непотребних институција и служби.

У овом сегменту требало би очекивати и поштовање принципа социјалне правде тако да би пензионери с најнижим пензијама, назапослени итд. били заштићени посебним додацима, који већ постоје у неким градовима и општинама. Насупрот томе, требало би очекивати велике рестрикције у владиним службама. Неке од тих мера можда неће донети толико видљиве буџетске уштеде, али би биле од великог утицаја на стварање друкчије друштвене климе и осећаја да влада ,,нешто мења”. То се односи и на зараде запослених (и функционера) у нашим државним службама али и на укидање многих погодности које је себи тај апарат обезбедио.

Други, сложенији део обавеза нове владе односи се на оно што би требало да доведе до заокрета у привредним кретањима: у производњи, инвестицијама, извозу, запошљавању. Аутори прилога у нашој серији кажу да се и ту може много постићи, најпре стварањем бољег амбијента за пословање привреде, што би омогућиле промене у пореској политици, али и смањивање администрирања и скраћивање законских рокова за међусобна плаћања (60 дана).

Од нове владе се очекује и да својим мерама максимално подстакне извоз привреде. Поменути су с тим у вези такозвани гарантни фонд и развојна банка као нове институције које би ојачале извозне послове наших предузећа, што би дугорочно био један од важних корака ка опоравку целокупне економије.

У оквире ових мера спада и стварање услова за јачање оних привредних грана које Србија може да развија и без великих страних инвестиција. Поменути су, на првом месту, пољопривреда и обрадиво земљиште као велики потенцијал Србије на основу којег је могуће развијати ко зна колико пута већу производњу, прехрамбену индустрију и извоз. Поменути су и: грађевинарство, енергетика и текстилна индустрија као гране које можемо да развијамо више него друге, с тим што би влада морала променом своје пореске политике да привреду видно растерети док би буџет попуњавала на друге начине (опорезивање имовине и сиве економије, пораст ПДВ-а итд.).

Све су то крупне новине и захвати који би означавали промену укупног друштвеног амбијента, у односу на онај који је био препознатљив у протеклих петнаестак година, а сводио се на формулу ,,продај, позајми, потроши”, сад би требало да добијемо владу чији ће мото бити: ,,произведи, акумулирај, инвестирај”.

Тешко је у овом тренутку рећи да ли ћемо добити такву владу. Јер, као што је (цитирајући Гетеа) навео један од аутора наших прилога: није довољно само знати, треба и хтети, и није довољно само хтети, треба и учинити.

Од понедељка нова серија: Да ли су наше локалне самоуправе у бољем положају ако нису опозиција влади