Od hteti do činiti

I pre nego što je formirana, Vlada Srbije je u ,,Politikinoj” seriji priloga dobila mnoštvo predloga o tome ,,šta da radi kad počne da radi”. Predloge su saopštili naši ekonomisti i privrednici, a ako bi u nekoliko rečenica trebalo sumirati njihove poruke preostalo bi nam da kažemo da se od nove izvršne vlasti očekuje ni manje ni više nego da zaustavi negativna kretanja u privredi i društvu. To je, s obzirom na postojeće trendove (kod nas i u Evropi), veoma težak zadatak jer podrazumeva: 1) porast – proizvodnje, investicija, izvoza, zapošljavanja; i 2) smanjenje – troškova, platnog deficita, inflacije, budžetskih rashoda itd. Sve u svemu, zaustavljanje negativnih kretanja značilo bi da je vlada svojim merama uspela da dovede do preokreta u srpskoj privredi i ekonomiji. S tim što taj preokret nije, naravno, moguće ostvariti odmah, pa ni u relativno kratkom roku. Ali je bitno da sve mere novog (koalicionog) tima budu okrenute ka tom cilju.

Među ovim merama, u tehničkom smislu relativno jednostavne su one koje se odnose na zaustavljanje rasta potrošnje: na zamrzavanje plata i penzija, smanjivanje svih vladinih troškova i administracije, na ukidanje nepotrebnih institucija i službi.

U ovom segmentu trebalo bi očekivati i poštovanje principa socijalne pravde tako da bi penzioneri s najnižim penzijama, nazaposleni itd. bili zaštićeni posebnim dodacima, koji već postoje u nekim gradovima i opštinama. Nasuprot tome, trebalo bi očekivati velike restrikcije u vladinim službama. Neke od tih mera možda neće doneti toliko vidljive budžetske uštede, ali bi bile od velikog uticaja na stvaranje drukčije društvene klime i osećaja da vlada ,,nešto menja”. To se odnosi i na zarade zaposlenih (i funkcionera) u našim državnim službama ali i na ukidanje mnogih pogodnosti koje je sebi taj aparat obezbedio.

Drugi, složeniji deo obaveza nove vlade odnosi se na ono što bi trebalo da dovede do zaokreta u privrednim kretanjima: u proizvodnji, investicijama, izvozu, zapošljavanju. Autori priloga u našoj seriji kažu da se i tu može mnogo postići, najpre stvaranjem boljeg ambijenta za poslovanje privrede, što bi omogućile promene u poreskoj politici, ali i smanjivanje administriranja i skraćivanje zakonskih rokova za međusobna plaćanja (60 dana).

Od nove vlade se očekuje i da svojim merama maksimalno podstakne izvoz privrede. Pomenuti su s tim u vezi takozvani garantni fond i razvojna banka kao nove institucije koje bi ojačale izvozne poslove naših preduzeća, što bi dugoročno bio jedan od važnih koraka ka oporavku celokupne ekonomije.

U okvire ovih mera spada i stvaranje uslova za jačanje onih privrednih grana koje Srbija može da razvija i bez velikih stranih investicija. Pomenuti su, na prvom mestu, poljoprivreda i obradivo zemljište kao veliki potencijal Srbije na osnovu kojeg je moguće razvijati ko zna koliko puta veću proizvodnju, prehrambenu industriju i izvoz. Pomenuti su i: građevinarstvo, energetika i tekstilna industrija kao grane koje možemo da razvijamo više nego druge, s tim što bi vlada morala promenom svoje poreske politike da privredu vidno rastereti dok bi budžet popunjavala na druge načine (oporezivanje imovine i sive ekonomije, porast PDV-a itd.).

Sve su to krupne novine i zahvati koji bi označavali promenu ukupnog društvenog ambijenta, u odnosu na onaj koji je bio prepoznatljiv u proteklih petnaestak godina, a svodio se na formulu ,,prodaj, pozajmi, potroši”, sad bi trebalo da dobijemo vladu čiji će moto biti: ,,proizvedi, akumuliraj, investiraj”.

Teško je u ovom trenutku reći da li ćemo dobiti takvu vladu. Jer, kao što je (citirajući Getea) naveo jedan od autora naših priloga: nije dovoljno samo znati, treba i hteti, i nije dovoljno samo hteti, treba i učiniti.

Od ponedeljka nova serija: Da li su naše lokalne samouprave u boljem položaju ako nisu opozicija vladi