Шејкер, лед и карте за свет

За „своју душу” воле да попију „амарето соар” и „менхетн”. Пожељно је да им омиљене коктеле, ипак, спреме колеге. Јер, Љубомир Попов и Горан Рајовић своје врхунско мајсторство у припремању најукуснијих и на око фантастичних коктела, које ће гост за баром добити уз акробатске потезе, доказали су освајањем титула националних шампиона. Љуба у категорији класичног спремања коктела, а Горан у популарном „флеру” (flairtending).

У организацији Удружења бармена Србије у конкуренцији још седморо бармена, њих двојица су се прексиноћ показала најбољим. Пресудили су укуси коктела које су осмислили и припремили само за национално финале: „Црна кап” (black drop), за који је Љуба користио виски 12 година стар „Блек лејбл”, и „Џони Вокер” у комбинацији са брусницом.

А у категорији „флера”, Горан је уз визуелни наступ, од колега био бољи по укусу справљеног коктела „Свилена марама” (silk scarf).

Горан Рајовић (27) се, каже, од 2005. посветио необичној вештини.

– Привукла ме је атрактивност – искрен је Рајовић коме је ово четврта национална титула.

Вештина да уз комбиновања укуса пружи и визуелни угођај вратоломијама са чашама и флашама донела му је могућност такмичења по свету.

– Све је вежба. Када се припремам тренирам по четири-пет сати дневно. Уобичајено, сваки дан на послу макар један сат – каже уз осмех.

Уместо правих користи пластичне реплике оригиналних боца које се могу набавити у иностранству. Каже да је кључ у координацији, али и у личном исказу бармена.

Занимање бармен коктел мајстора је за његовог колегу Љубу изазов због комуникације са гостима.

– Почео сам да радим у угоститељству пре седам година. После друге године рада, завршио сам курс Удружења бармена и осим контакта са гостима волим изазов и неизвесност осмишљавања нових коктела.

Обојица признају да највише цене коментаре добијене од колега.

Како раде у два реномирана београдска бара имају срећу да свакога дана спремају коктеле. Оцењују да све више у нашој земљи знају да наручују, али и да се препуштају препоруци бармена.

Оно што им смета је, међутим, што се ово занимање не цени превише. Примера ради, ово занимање није озваничено у званичном шифрарнику. Дамир Миладин, потпредседник Удружења бармена Србије, додаје да је једно од активности удружења управо да се издејствује да се занимање административно уведе.

– Шта значи точилац пића, које имамо сада као алтернативу? – пита Миладин.

Двојац шампиона открива да српски барови нуде све оно што и најпознатије адресе за испијање коктелу у Њујорку, Лас Вегасу, на Куби. А лични, тајни додатак, откривају за наш лист, су различити додаци попут аутентичних ангостура – додатака које сами праве од домаћих трава.

А. Цветићанин

-----------------------------------------------------------

Култура коктела

У последњих 15 година све је више барова у Београду и у Србији где се може попити добар коктел. Све више гостију зна да наручи ову врсту пића: алкохолних или без алкохола. Све је више и бармена који су упућени у тајне припреме. Ипак, још увек смо далеко од суседа, Словеније и Хрватске, које су и у време СФРЈ имале развијеније угоститељство. Пре неколико година, Словенија је била домаћин светског такмичења, а Хрватска је дала једног планетарног шампиона.

-----------------------------------------------------------

Специфичност бармена Азије

Путујући по такмичењима, од оних у окружењу (Румунија, Пољска), али о до Сингапура, Горан Рајовић је имао прилику да види најпризнатије мајсторе. Они из Азије оставили су најјачи утисак на њега. У светском врху су Американци, Јапанци, Италијани, Енглези, Аргентинци, Кубанци.

– Они из Азије потпуно су другачијих покрета и односа према госту, коме се захваљују када донесу коктел. Све је то одраз културе из које долазе – фасциниран је млади Београђанин.