Исповест о животу Милунке Савић

Милунка Савић је жена која је симбол храбрости, снаге, човекољубља и патриотизма. Пре 110 година српска војска, која је целе зиме прелазила Албанију, била је десеткована, скоро 240 хиљада људи је страдало. По доласку на Крф одаслани су на лечење и даљу обуку по Француској, Алжиру, Тунису, Мароку, Солуну. Међу њима је била и Милунка. Са Крфа је пребачена у Бизерту, француско војно утврђење у Тунису, које је води адмирал Гепрат…

Монодрама „Милунка” заштитни је знак храбре глумице Весне Станковић, која на особен начин проговара о хероини српских ослободилачких ратова: Милунки Савић.

Представа ће бити изведена у уторак увече, 21. јула од 21 сати  у Лапидаријуму Музеја Срема  Сремској Митровици у оквиру позоришног лета „Трагови 2026”, а у недељу увече, 26. јула од 20. 30 сати у  Конаку кнегиње Љубице  у оквиру Белефа. Редитељ представе је Петар Станојловић.

 – Адмирал Гепрат је био велики заштитник српске војске, па је међу војницима био познат као „Велика српска мајка”. Ове године навршава се тачно 12 година како причу о животу и борби Милунке Савић проносим по целој земљи и свету. Играла сам у Аустралији, Канади, Норвешкој, Швајцарској, Немачкој, Аустрији, Хрватској, Великој Британији, Малти и многим другим земљама, каже за „Политику” Весна Станковић.

„Милунка” је лична исповест у првом лицу жене ратника, о животу и смрти, рату, Србији и њеној историји, из угла жене борца која је добила многа највиша одликовања: орден за храброст, Карађорђеву звезду са мачевима, медаљу Милош Обилић, једина жена у свету одликована Француским Ратним крстом са палмом, два ордена Легије части...)

–Прича почиње од њених девојачких дана, које проводи у копаоничком селу Копривници, са две сестре, родитељима и болешљивим братом. Целог живота има изразиту потребу да заштити слабе и угрожене, зато у Први балкански рат одлази уместо брата, преобучена у мушкарца, под именом Милун Савић. Неустрашива у свакој борби, највише позната као бомбаш, бива рањавана и њена тајна се открива. Војска стаје уз њу и иако је у супротностима са војним правилима, задржавају је у јединици. Бива рањавана чак девет пута, у седам година ратовања, добија чак 12 медаља, а после демобилизације рађа девојчицу, усваја још три ћерке и више од тридесеторо деце храни, подиже, школује..., наводи Весна Станковић. И додаје:

– Високо цењена од стране француских војних великана Франшеа де Переа, Шарла де Гола и вицеадмирала Гепрата, у Србији завршава као чистачица у банци, а ноћу шије војне униформе и подиже десетину и десетину деце из копаоничких села. Сама за себе би рекла да је ово: исповест о животу од прве пушке, до прве метле.

Ова монодрама освојила је бројне награде, међу којима су: Најбоља представа по избору публике на Фестивалу малих форми, Зајечар, Златна колајна публике „Синиша Дашић”, награда „Златни витез” на међународном фестивалу у Москви 2015. године…