Репертоарски баланс

Врање – У току обележавања века и по од рођења књижевника Борисава Станковића и 130 година од прве позоришне представе „Горски вијенац”, коју је у Врању режирао тадашњи професор Гимназије Радоје Домановић, дешавала су се театарска дешавања у овдашњем Позоришту „Бора Станковић”. Више од 15.000 гледалаца видело је извођења 120 различитих сценских дешавања.

Сезона је отворена у октобру 2025. године организацијом 45. Бориних позоришних дана, који су одржани под слоганом „Смех, тишина, истина и још понешто” у селекцији др Миодрага Радоњића. Домаћи ансамбл је фестивал отворио премијерним извођењем представе „Прослава” у режији Марка Торлаковића. Реч је о горкој драмској причи постављеној према познатом данском драмском тексту и филмском сценарију.

Био је то занимљив, али можда и недовољно убедљив приказ тако актуелне теме породичног насиља у којем се могао видети амбициозни редитељски захват који није дао и потпуно и јасно заокружење приче о оцу насилнику и његовим жртвама. Нешто „Прослави” ипак на крају недостаје, или је требало да се нађе, а није!

Почетком фебруару на малој сцени изведена је праизведба комедије Миливоја Млађеновића „Гороцвет”, у режији Ивана Вуковића. Био је то програмски контрапунт у односу на „Прославу”, који је својим специфичним сценским амбијентализмом малог простора привукао пажњу публике.

„Гороцвет” се нашао и у такмичарском програму 25. Фестивала босанскохерцеговачке драме у Зеници, који је са пролећног термина померен за септембар. Овај текст који је горко комичан представља дугогодишњу репертоарску политику да се публици пружи прилика и за лакше драмске текстове.

Уследила је премијера драме „Хладне руке”, коју ауторски потписује млади драматург Бојан Тасић, у режији Богдана Јанковића. Ово је први текст једног Врањанца који се наслања на менталитет и књижевни опус менталитета који је потписао Борисав Станковић. Тасићев текст делује модерно и сасвим је сигурно да ће имати своје фестивалске провере, јер представља модернизовану верзију тумачења свих сегмената „опорог и тешког патријархата у једној средини”.

Сезону је на самом крају јуна затворила премијера поетско-документарне монодраме „Испод божура”, аутора и извођача Бојана Јовановића, која кроз форму сценског казивања понире у личне и историјске завете. Глумац Јовановић је овом представом обележио две деценије своје глумачке каријере. Глумац од кога се тек очекује оно што ће га сачекати на сцени матичне куће, али и све више телевизијских серија.

Дечја сцена је током ове сезоне била подједнако активна. Током децембарских празника премијерно је изведен комад „Тајна новогодишње кутије”, а пролећни део сезоне донео је ову поставку бајке „Пепељуга”. Крајем априла, позориште је било организатор 2. Фестивала професионалних позоришта за децу и младе „Пајче”, на којем су гостовали ансамбли из Ниша, Крушевца, Лесковца, Краљева и Приштине.

Фестивал је отворен трећом дечјом премијером у овој сезони „Дечак који је продао осмех”, у режији Дарка Ковачовског. Ово је била трећа режија госта из Софије који успешно сарађује са Врањанцима, усавршавајући тако важан сегмент неговања и едукације најмлађе врањанске позоришне публике.

Рад врањског ансамбла није остао незапажен када су у питању учешћа на фестивалима. У сезони 2025/26. ансамбл позоришта „Бора Станковић” наступио је на фестивалима у Гостивару у Северној Македонији, где је представа „Четири зида или трагикомедија о карантину” освојила награду за најбољу фестивалску представу. Награђен је Стеван Бодрожа за најбољу режију, док је за глумачко остварење награђена талентована Аница Петровић.

Две представе из овосезонске продукције, „Гороцвет” на вечерњој и представа „Дечак који је продао осмех” на дечјој сцени, селектоване су за укупно пет позоришних фестивала који ће се одржати почетком следеће сезоне, у периоду од августа до октобра.

На Фестивалу „Свети Јоаким Осоговски” у Кривој Паланци у Северној Македонији изведена је комедија „Међа”, у Нишу дечја представа „Пинокио” на Фестивалу „Осмех Ниша”, док је на Фестивалу првоизведених представа у Алексинцу ансамбл наступио са представом „Ауто-путем”. Поглед са стране указује да се публика полако враћа врањском позоришту и да број гледалаца из сезоне у сезону бележи повећање.

Квалитетном репертоарском политиком која поседује баланс, не и нужни компромис, између драме и комедије, уз једну монодраму, као и сценски однос према присуству саме публике као актера региструјемо да овдашње позориште све лакше премошћава сопственом продукцијом дешавања између два Фестивала „Бориних позоришних дана”.

Незванична најава из Позоришта „Бора Станковић” да би нова сезона могла да буде отворена представом по мотивима животне приче Борисава Станковића, у режији Небојше Брадића, већ сада подиже позоришну температуру у Врању. А, и зашто да не!