Repertoarski balans

Vranje – U toku obeležavanja veka i po od rođenja književnika Borisava Stankovića i 130 godina od prve pozorišne predstave „Gorski vijenac”, koju je u Vranju režirao tadašnji profesor Gimnazije Radoje Domanović, dešavala su se teatarska dešavanja u ovdašnjem Pozorištu „Bora Stanković”. Više od 15.000 gledalaca videlo je izvođenja 120 različitih scenskih dešavanja.

Sezona je otvorena u oktobru 2025. godine organizacijom 45. Borinih pozorišnih dana, koji su održani pod sloganom „Smeh, tišina, istina i još ponešto” u selekciji dr Miodraga Radonjića. Domaći ansambl je festival otvorio premijernim izvođenjem predstave „Proslava” u režiji Marka Torlakovića. Reč je o gorkoj dramskoj priči postavljenoj prema poznatom danskom dramskom tekstu i filmskom scenariju.

Bio je to zanimljiv, ali možda i nedovoljno ubedljiv prikaz tako aktuelne teme porodičnog nasilja u kojem se mogao videti ambiciozni rediteljski zahvat koji nije dao i potpuno i jasno zaokruženje priče o ocu nasilniku i njegovim žrtvama. Nešto „Proslavi” ipak na kraju nedostaje, ili je trebalo da se nađe, a nije!

Početkom februaru na maloj sceni izvedena je praizvedba komedije Milivoja Mlađenovića „Gorocvet”, u režiji Ivana Vukovića. Bio je to programski kontrapunt u odnosu na „Proslavu”, koji je svojim specifičnim scenskim ambijentalizmom malog prostora privukao pažnju publike.

„Gorocvet” se našao i u takmičarskom programu 25. Festivala bosanskohercegovačke drame u Zenici, koji je sa prolećnog termina pomeren za septembar. Ovaj tekst koji je gorko komičan predstavlja dugogodišnju repertoarsku politiku da se publici pruži prilika i za lakše dramske tekstove.

Usledila je premijera drame „Hladne ruke”, koju autorski potpisuje mladi dramaturg Bojan Tasić, u režiji Bogdana Jankovića. Ovo je prvi tekst jednog Vranjanca koji se naslanja na mentalitet i književni opus mentaliteta koji je potpisao Borisav Stanković. Tasićev tekst deluje moderno i sasvim je sigurno da će imati svoje festivalske provere, jer predstavlja modernizovanu verziju tumačenja svih segmenata „oporog i teškog patrijarhata u jednoj sredini”.

Sezonu je na samom kraju juna zatvorila premijera poetsko-dokumentarne monodrame „Ispod božura”, autora i izvođača Bojana Jovanovića, koja kroz formu scenskog kazivanja ponire u lične i istorijske zavete. Glumac Jovanović je ovom predstavom obeležio dve decenije svoje glumačke karijere. Glumac od koga se tek očekuje ono što će ga sačekati na sceni matične kuće, ali i sve više televizijskih serija.

Dečja scena je tokom ove sezone bila podjednako aktivna. Tokom decembarskih praznika premijerno je izveden komad „Tajna novogodišnje kutije”, a prolećni deo sezone doneo je ovu postavku bajke „Pepeljuga”. Krajem aprila, pozorište je bilo organizator 2. Festivala profesionalnih pozorišta za decu i mlade „Pajče”, na kojem su gostovali ansambli iz Niša, Kruševca, Leskovca, Kraljeva i Prištine.

Festival je otvoren trećom dečjom premijerom u ovoj sezoni „Dečak koji je prodao osmeh”, u režiji Darka Kovačovskog. Ovo je bila treća režija gosta iz Sofije koji uspešno sarađuje sa Vranjancima, usavršavajući tako važan segment negovanja i edukacije najmlađe vranjanske pozorišne publike.

Rad vranjskog ansambla nije ostao nezapažen kada su u pitanju učešća na festivalima. U sezoni 2025/26. ansambl pozorišta „Bora Stanković” nastupio je na festivalima u Gostivaru u Severnoj Makedoniji, gde je predstava „Četiri zida ili tragikomedija o karantinu” osvojila nagradu za najbolju festivalsku predstavu. Nagrađen je Stevan Bodroža za najbolju režiju, dok je za glumačko ostvarenje nagrađena talentovana Anica Petrović.

Dve predstave iz ovosezonske produkcije, „Gorocvet” na večernjoj i predstava „Dečak koji je prodao osmeh” na dečjoj sceni, selektovane su za ukupno pet pozorišnih festivala koji će se održati početkom sledeće sezone, u periodu od avgusta do oktobra.

Na Festivalu „Sveti Joakim Osogovski” u Krivoj Palanci u Severnoj Makedoniji izvedena je komedija „Međa”, u Nišu dečja predstava „Pinokio” na Festivalu „Osmeh Niša”, dok je na Festivalu prvoizvedenih predstava u Aleksincu ansambl nastupio sa predstavom „Auto-putem”. Pogled sa strane ukazuje da se publika polako vraća vranjskom pozorištu i da broj gledalaca iz sezone u sezonu beleži povećanje.

Kvalitetnom repertoarskom politikom koja poseduje balans, ne i nužni kompromis, između drame i komedije, uz jednu monodramu, kao i scenski odnos prema prisustvu same publike kao aktera registrujemo da ovdašnje pozorište sve lakše premošćava sopstvenom produkcijom dešavanja između dva Festivala „Borinih pozorišnih dana”.

Nezvanična najava iz Pozorišta „Bora Stanković” da bi nova sezona mogla da bude otvorena predstavom po motivima životne priče Borisava Stankovića, u režiji Nebojše Bradića, već sada podiže pozorišnu temperaturu u Vranju. A, i zašto da ne!