Реформа није до краја спроведена

У просторијама листа „Политика” јуче је одржан округли сто на тему развоја високог образовања у Србији. О односу државних и приватних факултета, тешко достижном прагу од 48 бодова и студентским протестима, стратегији развоја образовања и „болоњи”, говорили су: професор др Радивоје Митровић, државни секретар у Министарству просвете, професорка др Невенка Жаркић-Јоксимовић, проректорка за финансије Универзитета у Београду, др Србијанка Турајлић, некадашњи помоћник министра просвете и професорка Електротехничког факултета УБ, др Нада Поповић-Перишић, декан Факултета за медије и комуникације Универзитета „Сингидунум”, затим књижевник и професор драматургије на Академији уметности Милован Витезовић, Никола Мијаиловић, потпредседник Студентске конференције универзитета Србије, и Милош Милетић, некадашњи студент проректор Универзитета уметности.

Др Србијанка Турајлић је оценила да реформа никада у Србији није спроведена, да је стање много лошије него што се на први поглед чини када се студенти буне због 48 бодова и да би очекивала да постоје далеко масовнији протести.

„Болоња не само да је пропала него нема ни шансе да успе, јер Србија никада није озбиљно кренула у реформу, већ је као и све што се ради везано за ЕУ, села и преписала неке папире и покушала то да имплементира без разумевања”, рекла је др Турајлић.

Др Радивоје Митровић је рекао да се у јавности и посебно на Универзитету расправљало о стварима које уопште нису део Нацрта стратегије образовања, док је др Невенка Жаркић-Јоксимовић истакла да не види начин на који ће бити остварени зацртани проценти из овог документа. Према њеном мишљењу, добро је што је из стратегије избачен део о финансирању приватних факултета, јер како је рекла, такво решење јесте добро за земљу која није у оскудици, конкуренција јесте добра ствар, али у овом тренутку Република не измирује ни основне трошкове факултета чији је оснивач.

Милош Милетић је оценио да се кроз стратегију отвара простор за приватизацију државних факултета, односно индиректно финансирање приватних факултета кроз студентске кредите, док је др Нада Поповић-Перишић рекла да приватни факултети не желе ништа да одузимају државним факултетима нити студентима са ових факултета, већ да се отворе могућности и за студенте чији родитељи двоструко плаћају: прво се за образовање издваја из њихових плата, а онда још и плаћају школарину.

Никола Мијаиловић је рекао да је до професора велика кривица што се факултети нису реформисали, јер су они заштићенија категорија од народних посланика, а постоји одсуство контроле и механизама да се они натерају на промене.

„Уколико немате јаку гимназију, као из времена професора Косте Вујића, како да имате јак Универзитет”, запитао је Милован Витезовић и упозорио да научници и даље одлазе, јер немају услова да реализују свој потенцијал.

Како се чуло на скупу, пре ове стратегије образовања, која је прослеђена влади на усвајање, 76 стратегија је завршило у фиоци.

Ово су били само неки акценти из расправе, а најзанимљивије делове пренећемо наредних седмица у „Политикином” суботњем Културном додатку.