Диплома није валидна ако студијски програм није акредитован

У овој години навршавају се пуне две деценије од успостављања система акредитације у високом образовању у Србији као гаранције квалитета и окоснице поверења у универзитете, факултете, академије и високе школе, дакле у знање и стручност који се стичу на студијским програмима који се реализују у складу са строгим правилима и законским нормама тако да дипломе и квалификације по завршетку студија буду неупитне. Упркос томе и даље постоје и раде и високошколске установе без акредитације, а неке од њих се и рекламирају позивајући будуће студенте да код њих високо образовање стичу на студијским програмима који, испоставља се, такође не испуњавају услове за акредитацију. А будући студенти, па ни њихови родитељи махом нису свесни колико је важно и где се може врло лако проверити које су високошколске установе акредитоване, као и студијски програми које нуде. Најрелевантнија адреса за то је Национално тело за акредитацију и обезбеђење квалитета у високом образовању (НАТ).

– Обележавамо 20 година од успостављања система акредитације, а јавност, чак и наставници на високошколским установама, недовољно знају како функционише систем акредитације, да се акредитација издаје на период од седам година, да морају да буду испуњени прописани стандарди. Сви стандарди за акредитацију у фебруару ове године су измењени, после осам година, а требало би да се сваке године усклађују и мењају. На сајту НАТ-а има доста информација, а међу најзначајнијима је „Водич за студенте”, где и родитељи и будући студенти могу да виде које високошколске установе су акредитоване за које студијске програме. То матуранти треба да ураде пре него што одлуче шта ће да студирају, јер ако програм није акредитован, диплома није валидна – истакао је проф. др Небојша Здравковић, директор НАТ-а.

Најавио је да ће ова институција у предстојећем периоду покушати да кроз националну кампању боље упути општу јавност у то шта је акредитација, чему служи, зашто је значајна и због чега је нужно испунити строга акредитациона правила како би се осигурао квалитет високог образовања, али његово унапређење, препознатљивост и релевантност у међународним оквирима. Подсетимо, НАТ је имао па изгубио пуноправно чланство у Европској асоцијацији за обезбеђење квалитета у високом образовању (European Association for Quality Assurance in Higher Education – ENQA). Када је избачен из овог миљеа, НАТ је добио смернице шта треба исправити да би се опет нашао међу пуноправним члановима реномиране универзитетске заједнице Европе, али тај посао још није завршен.

Међутим, први пут од успостављања националног акредитационог система у Србији у посети НАТ-у недавно је била проф. др Данијела Кристина Гицулика, председник Европске асоцијације за обезбеђење квалитета у високом образовању. Актуелно руководство НАТ-а каже да ову посету види као подстрек и подршку да се приведу крају започете реформе, да се стекну услови да се до краја ове године поново поднесе захтев за стицање пуноправног чланства које смо изгубили пре шест година.

Према последњим подацима НАТ-а, у Србији је акредитовано 18 универзитета (девет државних и девет приватних), 118 факултета (87 државних и 31 приватни), 13 академија струковних студија, 20 високих школа струковних студија и 11 високих школа академских студија. Тренутно је акредитовано 2.127 студијских програма на свим нивоима студија, а од тога 596 на основним академским и 295 на основним струковним.

Уз напомену да акредитација није форма него суштина, у НАТ-у потврђују да камен спотицања на путу ка акредитацији може бити, на пример, закаснело подношење захтева, али и да је пракса показала да међу утврђеним неправилностима има и оних које буде сумњу у покушај свесног заобилажења процедуре у пракси. Као такви препознати су, рецимо, захтеви за акредитацију који су одбачени зато што су међу предавачима као ангажовани били наведени преминули професори.

Задатак акредитационе комисије је да провери да ли се испуњава сет прописаних услова и стандарда у погледу кадра, опреме, простора... – да би студијски програм или установа завредели акредитацију. Али не само то. Дешавало се у пракси да након добијања акредитације неке високошколске установе већ у првој години рада фактички престану да испуњавају услове за обављање делатности високог образовања, а да то нико није утврдио. И редовна евалуација, односно спољашња провера квалитета рада високошколских установа део је посла НАТ-а.

Комисију за акредитацију и проверу квалитета (КАПК) имамо од 2006. године, она је и сада стручни орган НАТ-а, који је основан 2018. године. Занимљива статистика која је јуче у разговору управе НАТ-а са медијским посленицима у Палати „Србија” предочена јавности указује да је од 2018. до 2024. године било одбачених свега 12 захтева за акредитацију, а од новембра 2024. до сада одбачено их је 80. Образложење незанемарљивог повећања броја одбачених захтева за акредитацију наслућује се у истакнутој мисији актуелног руководства НАТ-а – да се доследно примењују правила и на државне и на приватне високошколске установе, без изузетка, с нултом толеранцијом за одступање од стандарда, јер у коначници последице погађају искључиво студенте. Истакнуто је и да факултети постоје због студената, не због професора, да студијски програми треба да се креирају у складу са процењеним потребама тржишта рада, да се према курикулумима ангажују професори, а не обрнуто, да се програми наставе и учења састављају и реализују на основу расположивог наставног кадра.