Партизану 11. узастопна титула

У Железнику је стављена тачка на клупску кошаркашку сезону. Партизан је прошао кроз пакао у маленој дворани која апсолутно нема капацитет за мечеве оваквог ранга до 11. узастопне титуле. Црвена звезда је учинила све да продужи и учини занимљивом финалну серију, али златне медаље су стављене око врата момцима који су играли квалитетнију кошарку током читаве сезоне, имали више искуства, концентрације и мирније руке и главе у тренуцима када је изгледало да ће првака одлучити мајсторица, пети меч у „Пиониру“.

Показало се да je измештање финалне серије из „Пионира“, до душе силом прилика, рђав потез и кошаркашка организација никад више не би смела да дозволи да се овако важни мечеви играју у апсолутно нерегуларним условима. Гледалаца далеко више од капацитета, спарина и цурење клима уређаја с плафона, уз издашну помоћ навијача који су често бацали флаше с водом на терен, створили су готово хокејашку арену и права је срећа што се нико није повредио. Чинило се да је више времена протекло у прекидима због брисања паркета него што смо гледали кошарке. Ипак, актери су понашањем допринели да се завеса спусти без већих последица, а овај меч дуго ће памтити и трофејни тренер Светислав Пешић јер га је погодила пластична флаша у главу, намењена судији Нешковићу после једне спорне одлуке у тренуцима усијања на паракету.

Играчи Партизана дошли су у Железник максимално психолошки припремљени, спремни за „ударе“ с трибина, концентрисани на посао и тактику коју је припремио тренер Влада Јовановић. Могло би се рећи да су утакмицу добили, шампионски пехар почели да грле, још у првом полувремену. Иако нису стекли капиталну предност (највише седам поена), чврстином, мирноћом, добром одбраном и паметним решењима у нападу, онемогућили су “црвено-беле“ да изврше удар који су планирали. Тежиште игре успели су да пребаце у рекет, где је у одсуству болесног Катића, Звезда на папиру имала предност, бацили су Пешићевим момцима пешкир у лице. Већ у првих десет минута центри су убацили 15 од 28 поена, а Радуљица, Мачван и Бешовић добили су већину жестоких, на моменте и грубих дуела са Петром Поповићем, Илићем и Суботићем.

У наставку домаћин је дошао до игре захваљујући чвршћој одбрани, за три минута дошао до егала на крилима Томаса, поново најбољег актера. Придружио му се и Петар Поповић (десет поена у низу) искористивши што је на позицији „петице“ играо знатно нижи Мачван и серијом 11-2 „црвено-бели су повели (32-30). Ипак, Партизан се вратио захваљујући изузетно надареном Летонцу Бертансу,  који је са две „тројке“ пред одмор разнео „зону“ домаћина.

Трећа деоница би могла да уђе у рубрику „веровали или не“. За четири минута Звезда је направила десант који је ухватио на спавању ривала и серијом 14-0 најавила мајсторицу. Али, уместо залета, уследио је потпуни крах њене игре. Смушени индивидуални напади, изгубљене лопте, а после четири и по минута без поена, Лучић је најавио још жешћу серију, Милосављевић први пут уписао и Партизан је бројао до 15 (56:63).

Звезда је чврстом одбраном боље отворила завршну четвртину, у 33. минуту стигла до егала, а четири минута пре краја и до плус три (74:71). Ипак, шампион је показао снагу када је било најпотребније. После шест минута без коша, уследила је добра завршница, али и уз мало среће. Звезда је минус од четири поена (74:78), преворила у нерешено, два минута пре краја, али две крупне грешке стајале су је пете утакмице. Две изгубљене лопте у дриблингу и лагано истрчавање контре играча Партизана била су част домаћина и крај напорне сезоне и финалне серије. Доминација “црно-белих“ се наставља... Још једана „дупла круна“...

Капитен Партизана, ветеран Петар Божић  није крио емоције после меча:

- Тешко је описати осећај среће и поноса. Остали смо заједно до краја и у неусловима победили. Зато је ова титула најдража и највећа.

Тренер првака Владимир Јовановић није говорио о утакмици већ  се осврнуо на читаву годину.

- Хвала играчима јер су изнели на леђима изузетно тешку сезону, пуну успона и падова, а читав плеј-оф без центра Катића. Без изузеттка, сви су дали велики допринос. Појавила су се нова имена, попот Бешовића, Бертанса и Анђушића, а Божић и Кецман су преносили начина на који Партизан живи. Американац Џејмс је дошао касније, али се уклопио и као човек, последња два меча је одиграо повређен. Шта рећи за Мачвана и Радуљицу који су изашли из много већих уговора да би узели два трофеја. Лучић и Анђушић су кандидати за репрезентацију, а Чакаревић је одрађивао задатке, донео нам чврстину у добрани. Хвала и људима из клуба што су ми дали подршку у тешким тренуцима, а није ни мало лако водити Партизан и навијачима који су нас од првог до последњег меча бодрили на сјајан начин – рекао је Јовановић.

Иако увек постоји жал када се изгуби финале, а Пешићу је ово друго са Звездом, искусни стручњак је честитао ривалу на титули, али и својим играчима:

- У кошарци сам 30 година као тренер, а играо сам 15, али ово је била најтежа сезона. У Србији није лако радити, али то је за мене и велики изазов. Утакмица је била тешка, а актери најбољи њен део. У немогућим условима дали су највише што су могли. Партизану је више одговарао ритам прекида и критеријум суђења, а због клизавог терена није дошло до изражаја наше најјаче оружје, агресивна одбрана по читавом терену и игра у транзицији. Имали смо шансу, али изгубили смо две кључне лопте и Партизан је оправдао квалитет. Сада следи одмор, па ћемо видети шта даље.

Дворана у Железнику. Гледалаца: 2.500. Судије: Војиновић, Нешковић и Јевтовић.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Човић 5 (једна „тројка“), Илић 5, Лазић 6 (2), Недовић, Лешић 7 (1), Суботић, Радивојевић 1, Томас 23 (2), Милутиновић 3, Б. Поповић 10 (2), П. Поповић 22. Није играо Николић.

ПАРТИЗАН: Кецман 7 (2), Радуљица 8, Лучић 14, Милосављевић 5 (1), Бешовић 4, Божић 1, Чакаревић 5, Џејмс 8, Мачван 19 (1), Анђушић 4, Бертанс 11 (3).

М. Стојаковић