Partizanu 11. uzastopna titula

U Železniku je stavljena tačka na klupsku košarkašku sezonu. Partizan je prošao kroz pakao u malenoj dvorani koja apsolutno nema kapacitet za mečeve ovakvog ranga do 11. uzastopne titule. Crvena zvezda je učinila sve da produži i učini zanimljivom finalnu seriju, ali zlatne medalje su stavljene oko vrata momcima koji su igrali kvalitetniju košarku tokom čitave sezone, imali više iskustva, koncentracije i mirnije ruke i glave u trenucima kada je izgledalo da će prvaka odlučiti majstorica, peti meč u „Pioniru“.

Pokazalo se da je izmeštanje finalne serije iz „Pionira“, do duše silom prilika, rđav potez i košarkaška organizacija nikad više ne bi smela da dozvoli da se ovako važni mečevi igraju u apsolutno neregularnim uslovima. Gledalaca daleko više od kapaciteta, sparina i curenje klima uređaja s plafona, uz izdašnu pomoć navijača koji su često bacali flaše s vodom na teren, stvorili su gotovo hokejašku arenu i prava je sreća što se niko nije povredio. Činilo se da je više vremena proteklo u prekidima zbog brisanja parketa nego što smo gledali košarke. Ipak, akteri su ponašanjem doprineli da se zavesa spusti bez većih posledica, a ovaj meč dugo će pamtiti i trofejni trener Svetislav Pešić jer ga je pogodila plastična flaša u glavu, namenjena sudiji Neškoviću posle jedne sporne odluke u trenucima usijanja na paraketu.

Igrači Partizana došli su u Železnik maksimalno psihološki pripremljeni, spremni za „udare“ s tribina, koncentrisani na posao i taktiku koju je pripremio trener Vlada Jovanović. Moglo bi se reći da su utakmicu dobili, šampionski pehar počeli da grle, još u prvom poluvremenu. Iako nisu stekli kapitalnu prednost (najviše sedam poena), čvrstinom, mirnoćom, dobrom odbranom i pametnim rešenjima u napadu, onemogućili su “crveno-bele“ da izvrše udar koji su planirali. Težište igre uspeli su da prebace u reket, gde je u odsustvu bolesnog Katića, Zvezda na papiru imala prednost, bacili su Pešićevim momcima peškir u lice. Već u prvih deset minuta centri su ubacili 15 od 28 poena, a Raduljica, Mačvan i Bešović dobili su većinu žestokih, na momente i grubih duela sa Petrom Popovićem, Ilićem i Subotićem.

U nastavku domaćin je došao do igre zahvaljujući čvršćoj odbrani, za tri minuta došao do egala na krilima Tomasa, ponovo najboljeg aktera. Pridružio mu se i Petar Popović (deset poena u nizu) iskoristivši što je na poziciji „petice“ igrao znatno niži Mačvan i serijom 11-2 „crveno-beli su poveli (32-30). Ipak, Partizan se vratio zahvaljujući izuzetno nadarenom Letoncu Bertansu,  koji je sa dve „trojke“ pred odmor razneo „zonu“ domaćina.

Treća deonica bi mogla da uđe u rubriku „verovali ili ne“. Za četiri minuta Zvezda je napravila desant koji je uhvatio na spavanju rivala i serijom 14-0 najavila majstoricu. Ali, umesto zaleta, usledio je potpuni krah njene igre. Smušeni individualni napadi, izgubljene lopte, a posle četiri i po minuta bez poena, Lučić je najavio još žešću seriju, Milosavljević prvi put upisao i Partizan je brojao do 15 (56:63).

Zvezda je čvrstom odbranom bolje otvorila završnu četvrtinu, u 33. minutu stigla do egala, a četiri minuta pre kraja i do plus tri (74:71). Ipak, šampion je pokazao snagu kada je bilo najpotrebnije. Posle šest minuta bez koša, usledila je dobra završnica, ali i uz malo sreće. Zvezda je minus od četiri poena (74:78), prevorila u nerešeno, dva minuta pre kraja, ali dve krupne greške stajale su je pete utakmice. Dve izgubljene lopte u driblingu i lagano istrčavanje kontre igrača Partizana bila su čast domaćina i kraj naporne sezone i finalne serije. Dominacija “crno-belih“ se nastavlja... Još jedana „dupla kruna“...

Kapiten Partizana, veteran Petar Božić  nije krio emocije posle meča:

- Teško je opisati osećaj sreće i ponosa. Ostali smo zajedno do kraja i u neuslovima pobedili. Zato je ova titula najdraža i najveća.

Trener prvaka Vladimir Jovanović nije govorio o utakmici već  se osvrnuo na čitavu godinu.

- Hvala igračima jer su izneli na leđima izuzetno tešku sezonu, punu uspona i padova, a čitav plej-of bez centra Katića. Bez izuzettka, svi su dali veliki doprinos. Pojavila su se nova imena, popot Bešovića, Bertansa i Anđušića, a Božić i Kecman su prenosili načina na koji Partizan živi. Amerikanac Džejms je došao kasnije, ali se uklopio i kao čovek, poslednja dva meča je odigrao povređen. Šta reći za Mačvana i Raduljicu koji su izašli iz mnogo većih ugovora da bi uzeli dva trofeja. Lučić i Anđušić su kandidati za reprezentaciju, a Čakarević je odrađivao zadatke, doneo nam čvrstinu u dobrani. Hvala i ljudima iz kluba što su mi dali podršku u teškim trenucima, a nije ni malo lako voditi Partizan i navijačima koji su nas od prvog do poslednjeg meča bodrili na sjajan način – rekao je Jovanović.

Iako uvek postoji žal kada se izgubi finale, a Pešiću je ovo drugo sa Zvezdom, iskusni stručnjak je čestitao rivalu na tituli, ali i svojim igračima:

- U košarci sam 30 godina kao trener, a igrao sam 15, ali ovo je bila najteža sezona. U Srbiji nije lako raditi, ali to je za mene i veliki izazov. Utakmica je bila teška, a akteri najbolji njen deo. U nemogućim uslovima dali su najviše što su mogli. Partizanu je više odgovarao ritam prekida i kriterijum suđenja, a zbog klizavog terena nije došlo do izražaja naše najjače oružje, agresivna odbrana po čitavom terenu i igra u tranziciji. Imali smo šansu, ali izgubili smo dve ključne lopte i Partizan je opravdao kvalitet. Sada sledi odmor, pa ćemo videti šta dalje.

Dvorana u Železniku. Gledalaca: 2.500. Sudije: Vojinović, Nešković i Jevtović.

CRVENA ZVEZDA: Čović 5 (jedna „trojka“), Ilić 5, Lazić 6 (2), Nedović, Lešić 7 (1), Subotić, Radivojević 1, Tomas 23 (2), Milutinović 3, B. Popović 10 (2), P. Popović 22. Nije igrao Nikolić.

PARTIZAN: Kecman 7 (2), Raduljica 8, Lučić 14, Milosavljević 5 (1), Bešović 4, Božić 1, Čakarević 5, Džejms 8, Mačvan 19 (1), Anđušić 4, Bertans 11 (3).

M. Stojaković