Сећање на Отоманско царство

Културно и историјско наслеђе настало на подручју Балкана у периоду отоманске владавине, забележено објективом савремених уметника биће представљено на изложби „Прича о Балкану” у уторак 19. јуна у 19 часова у Конаку кнегиње Љубице у Београду. Изложба је део истоименог пројекта у чију је реализацију укључено неколико земаља балканског региона.

Уметници фотографи кроз своје радове преиспитују значај који ова заједничка историја има за нас данас. Иван Петровић, Камило Нолас, Јута Бензенберг, Иван Блажев и Самир Карахода фотографисали су најважније цркве, џамије, јавна купатила, аквадукте, куће, и мостове у свакој од балканских земаља, уз нагласак на јединствене историјске карактеристике, као и његово текуће стање..

„Циљ изложбе је да укаже на многе запостављене споменике културе који су сведочанство једног времена али и културе толеранције и заједничког суживота. Исламски или јеврејски споменици на територији Србије нису турски или израелски, они су део нашег колективног културног наслеђа и као такве треба да их штитимо, поштујемо и чувамо.

Балкан и бројне балканске културе су такве управо због различитости и многих утицаја које су током векова трансформисале и оплемењивале домицијалне народе и њихове културе. На изложби ће бити приказане фотографије које су урадили млади савремени фотографи који су покушали да дају своје виђење ове проблематике али и једну модерну визуру самих споменика”, каже историчар уметности Саша Јањић кустос ове изложбе.

Отоманска или османлијска владавина на Балкану трајала је од 14. до 20. века. У неким регионима она је трајала у континуитету, у некима је била испрекидана (у Мореји, на пример), док неке области (као што су Јонска острва и Далматинска обала) отоманско освајање није ни захватило. Ипак, за скоро читаву популацију Балканског полуострва, векови под отоманском влашћу представљају веома значајни део историјског искуства. Сећања на овај период остају прикривена у грађевинама чија се улога с временом изменила, или су потпуно избледела услед општег запостављања и деструкције. У каквом год стању биле, потпуно уништене или очуване, грађевине, остају документи једне заједничке историје коју су народи на Балкану делили шест векова.

Изложба, након Атине и Солуна стиже у Београд, а биће представљена и у Минхену, Призрену, Скопљу и Тирани.

Део пројекта је и документарни филм „Неми Балкан” који је конципирао и режирао Андреас Апостолидес. Филм је базиран на реткој фотографској и филмској архивској грађи, интервјуима са еминентним историчарима и представља поглед на етничку и религијску коегзистенцију различитих народа на овом подручју, свакодневни живот и последње дане Отоманског царства пред избијање Балканских ратова. Филм је премијерно био приказан на Међународном фестивалу документарног филма Белдокс, а публика ће имати прилику да га погледа и на овој изложби, која траје до 19. августа.

М. Ђ.