Етно-фитнес код Жиже
Горњи Милановац – Домаћинство Жиже и Ивана Ивановића у селу Грабовица, под шумовитим брдом Клик, једно је од 86 таквих у општини које годинама дочекује и испраћа госте – заљубљенике у сеоски туризам. У вили „Мелодија“, наслеђеној од стрица Миливоја Ивановића, некада познатог виолинисте и диригента (памте га Санремо и миланска „Скала“), 10 је лежаја у три собе са купатилима и телевизорима – смештај са четири звездице. Гостима је на располагању и библиотека са сто светских романа, сви до једнога су филмовани, проспекти околних манастира и других културно-историјских знаменитости (домаћини их возе у обилазак), стазе здравља, бројни извори и пропланци брда Клик...
Занимљиво је да су у „Мелодији“ странци најчешћи гости. У петак је стигла групица Американаца, а пре њих, неколико година уназад, били су овде Новозеланђани, Аустралијанци, Пољаци, Грци, Словенци, Немци... Две израелске породице су уживале у гостопримству Ивановића више пута.
– Странци су одушевљени, а најзадовољнији су храном коју им спремимо – открива нам домаћица Жижа која је, видећете, spiritus movens у овом пансиону. – Кажу да тако укусних и мирисних јела у њиховим земљама нема. Они желе и да очима виде како се праве наша народна јела: кување пасуља, састављање и печење пројаре, гибанице и зељанице, справљање киселог млека; жене и девојке подучавам хеклању, штрикању, везу. На крају, понесу и сувенире које им осликам на стаклу, а то су разни народни мотиви.
Пожелели смо да нам Жижа, сликарка и песникиња, опише један (не)обичан дан који проведе са својим гостима.
– Ево, овако. Ујутру је доручак на једном од пропланака усред борове шуме на Клику. Са једног од извора пије се хладна, чиста вода. Следи шетња и повратак у пансион на одмор, читање, разговор. После богатог ручка, који без изузетка сви хвале, одлазимо под шљиву где је престо направљен од овсене сламе. Знате, овас поседује вибрације као здрав људски организам и сваки поремећај доводи у склад. Ту госта чека и карлица са свежим малинама, уколико жели масажу (специјалитет „Мелодије“). То је мој посао, ја сам завршила курс акупунктуре и, уколико гост има потребу, масирам му малинама одређене акупунктурне тачке. Наредни сат-два гост може провести у вајату, медитирајући уз мирис лековитог биља које унутра сушим за чајеве. Пред вече је етно-фитнес: играмо моравац, ужичко коло, чачак, а ко сачува снагу, заигра на крају и влашко коло. Дан се завршава вечером, уз цвркуте птица.
Све то задовољство које нам је Жижа описала, наравно и коначиште, стаје две хиљаде динара. Ако гост жели аперитив и друго пиће током оброка, дода још пет стотина, а ако хоће да га Жижа служи обучена у народну ношњу (странци често баш то желе), онда још 500 динара. Жижа и Иван не крију да се лепо може приходити од сеоског туризма. Гости из белог света не жале да плате кад им приредите одмор са мноштвом необичних (нама обичних) доживљаја. Ниједан из „Мелодије“ до сада није отишао, а да се није бар једном поново вратио.
Безмало исту причу чућете и од домаћина у другим овдашњим селима који се озбиљно баве сеоским туризмом, а чији пансиони привлаче и својим називима: „Три храста“ у Клатичеву, „Галетово сокаче“ у Брђанима, „Рајски конаци“ у Леушићима...
Бошко Ломовић
-----------------------------------------------------------
Странци у Такову
У 26 села рудничко-таковског краја, сеоским туризмом се бави 86 домаћинстава. Сва су у првој и другој категорији и располажу са укупно 611 лежајева. У последње три године, у њима се редовно одмара око десет хиљада туриста годишње; прошла и ова година бележе све више странаца.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


