Etno-fitnes kod Žiže

Gornji Milanovac – Domaćinstvo Žiže i Ivana Ivanovića u selu Grabovica, pod šumovitim brdom Klik, jedno je od 86 takvih u opštini koje godinama dočekuje i ispraća goste – zaljubljenike u seoski turizam. U vili „Melodija“, nasleđenoj od strica Milivoja Ivanovića, nekada poznatog violiniste i dirigenta (pamte ga Sanremo i milanska „Skala“), 10 je ležaja u tri sobe sa kupatilima i televizorima – smeštaj sa četiri zvezdice. Gostima je na raspolaganju i biblioteka sa sto svetskih romana, svi do jednoga su filmovani, prospekti okolnih manastira i drugih kulturno-istorijskih znamenitosti (domaćini ih voze u obilazak), staze zdravlja, brojni izvori i proplanci brda Klik...

Zanimljivo je da su u „Melodiji“ stranci najčešći gosti. U petak je stigla grupica Amerikanaca, a pre njih, nekoliko godina unazad, bili su ovde Novozelanđani, Australijanci, Poljaci, Grci, Slovenci, Nemci... Dve izraelske porodice su uživale u gostoprimstvu Ivanovića više puta.

– Stranci su oduševljeni, a najzadovoljniji su hranom koju im spremimo – otkriva nam domaćica Žiža koja je, videćete, spiritus movens u ovom pansionu. – Kažu da tako ukusnih i mirisnih jela u njihovim zemljama nema. Oni žele i da očima vide kako se prave naša narodna jela: kuvanje pasulja, sastavljanje i pečenje projare, gibanice i zeljanice, spravljanje kiselog mleka; žene i devojke podučavam heklanju, štrikanju, vezu. Na kraju, ponesu i suvenire koje im oslikam na staklu, a to su razni narodni motivi.

Poželeli smo da nam Žiža, slikarka i pesnikinja, opiše jedan (ne)običan dan koji provede sa svojim gostima.

– Evo, ovako. Ujutru je doručak na jednom od proplanaka usred borove šume na Kliku. Sa jednog od izvora pije se hladna, čista voda. Sledi šetnja i povratak u pansion na odmor, čitanje, razgovor. Posle bogatog ručka, koji bez izuzetka svi hvale, odlazimo pod šljivu gde je presto napravljen od ovsene slame. Znate, ovas poseduje vibracije kao zdrav ljudski organizam i svaki poremećaj dovodi u sklad. Tu gosta čeka i karlica sa svežim malinama, ukoliko želi masažu (specijalitet „Melodije“). To je moj posao, ja sam završila kurs akupunkture i, ukoliko gost ima potrebu, masiram mu malinama određene akupunkturne tačke. Naredni sat-dva gost može provesti u vajatu, meditirajući uz miris lekovitog bilja koje unutra sušim za čajeve. Pred veče je etno-fitnes: igramo moravac, užičko kolo, čačak, a ko sačuva snagu, zaigra na kraju i vlaško kolo. Dan se završava večerom, uz cvrkute ptica.

Sve to zadovoljstvo koje nam je Žiža opisala, naravno i konačište, staje dve hiljade dinara. Ako gost želi aperitiv i drugo piće tokom obroka, doda još pet stotina, a ako hoće da ga Žiža služi obučena u narodnu nošnju (stranci često baš to žele), onda još 500 dinara. Žiža i Ivan ne kriju da se lepo može prihoditi od seoskog turizma. Gosti iz belog sveta ne žale da plate kad im priredite odmor sa mnoštvom neobičnih (nama običnih) doživljaja. Nijedan iz „Melodije“ do sada nije otišao, a da se nije bar jednom ponovo vratio.

Bezmalo istu priču čućete i od domaćina u drugim ovdašnjim selima koji se ozbiljno bave seoskim turizmom, a čiji pansioni privlače i svojim nazivima: „Tri hrasta“ u Klatičevu, „Galetovo sokače“ u Brđanima, „Rajski konaci“ u Leušićima...

Boško Lomović

-----------------------------------------------------------

Stranci u Takovu

U 26 sela rudničko-takovskog kraja, seoskim turizmom se bavi 86 domaćinstava. Sva su u prvoj i drugoj kategoriji i raspolažu sa ukupno 611 ležajeva. U poslednje tri godine, u njima se redovno odmara oko deset hiljada turista godišnje; prošla i ova godina beleže sve više stranaca.