Грци пред историјском одлуком

Од нашег дописника

Атина – У недељу, 17.јуна,Грци одлучују о својој будућности:опстанку у еврозони или повратку на драхму,наставку европског партнерства или одустајању од већ потписаних и делом искоришћених кредитних аранжмана.

Бирају између две подједнако тешке и неизвесне опције,између продужавања драстичних мера штедње уз помоћ али и диктат Брисела или ослањања на сопствене снаге,повратак на националну валуту са магловитом надом да ће нација, једном,поново стати на ноге.

Грци бирају између радикалне левице и десног центра, Нове демократије која се већ опробала на власти и која је уз социјалисте ПАСОК-абила потписник споразума са европским кредиторима о драстичним мерама штедње које су нацију „завиле у црно”. Лидер Нове демократије и заговорник европског пута Антониос Самарас,који, опет, као ни његови противници,вероватно неће имати већину да самостално формира кабинет, нуди владу националног спаса у којој би били представници више партија, нуди опстанак у еврозони уз поштовање меморандума и ревизију неких одредби споразума потписаног са европским кредиторима. Обећава да неће бити смањивања плата, нових отпуштања, да ће бити решено питање имиграната који морају бити депортовани, тврди да ће бити више сигурности и реда, да ће грађани бити безбедни. Сматра да би повратак на драхму значио смрт за Грчку јер се, како каже,„не ради о дилеми евро или драхма, већ да ли ће бити изабрана Европа или авантуризам”. На завршном говору у Атини поручио је да ће „Грчка превазићи кризу, да се неће одрећи евра, да је нико неће одвући из Европе”.

Лидер Коалиције радикалне левице Сириза, Алексис Ципрас, партије која је на претходним изборима била друга, али која је током предизборне кампање у анкетама водила „мртву трку” са конзервативцима, 17. јун сматра „састанком народа са историјом”. Он обећава моментални раскид кредитног договора, рушење ригорозног плана штедње,уз покушај да се поново преговара и Грчка задржи у еврозони. Обећава и повлачење из НАТО-а, затварање база, ревизију приватизација, увођење високих таксибогатима. Уз њега су млади Грци који чине 50 посто незапослених и за које је Ципрас нада за бољу будућност.

На изборима учествује седам партија и само две од њих, Нова демократија и социјалистички ПАСОК,залажу се за наставак сарадње са ЕУ и испуњавање свих услова које постављају кредитори. ПАСОК је због такве политике, грешака и,по мишљењу великог броја Грка, „довођења нације до просјачког штапа” за време лидерства Јоргоса Папандреуа,већ платио високу казну. Бирачи су му у првом кругу окренули леђа и наду у спас потражили у мањим, чак, врло радикалним партијама са левице и деснице.

Тако на овим изборима две промеморандумске партије,Нова демократија и ПАСОК, имају као противнике пет партија које су против европских кредита, с тим што се само комунисти изричито залажу за излазак из еврозоне и – никомене верују.

Пресудиће 700 хиљада неопредељених бирача који ће у последњем тренутку доносити одлуку. Резултати ће бити познати у недељу после девет сати увече.

Неизвесност и забринутост су већенего икада у новијој грчкој историји. У Грчкој су се традиционално деценијама на власти смењивале две политичке династије и тек у првом кругу избора,6. маја, Грци су показали да желе промене, да су дубоко незадовољни и у исто време, спремни да шансу дају мањим партијама. Ипак, тада нико није могао да предвиди да ће 37-годишњи Алексис Ципрас, бивши комуниста,освојити симпатије нације, друго место и прилику да својим ставовима уздрма Европу.

„Стара дама” страхује од младог левичара и последица које могу настати уколико Грци одлуче да се врате драхми. Европски лидери и званичници, чак, одустају од путовања на самит у Мексику,решени да буду што ближе када се буду саопштавали резултати грчких избора.

Јасмина Павловић-Стаменић