Тестирање пред излазак на слободу

Осамнаестогодишњак Б. Ј., рођени Крушевљанин, иза себе има десетак пљачки продавница и мењачница. Почео је, како каже, као дете – са 14. И то не да би се доказао друштву, него – себи. Сваки пут све више, па је себи, пред сваку „акцију“ постављао више циљеве. Кренуо је од продавница, завршио с мењачницама. На суду му је доказано само једно „дело“.

С обзиром на то да је у тренутку судске одлуке био малолетан изречена му је мера упућивања у Казнено-поправни дом за малолетнике Крушевцу. Ни њему, као ни другима који су због неке кривње завршили овде, није изречена временски ограничена казна. Закон прописује да она може да буде од шест месеци до четири године, па ко се како покаже. Они вреднији ипослушнији иду кући раније. Они други – касније.

– Све је почело када смо се из Падежа, у ком смо живели по одласку из Крушевца, преселили у Бачки Петровац. Отац је распродао све што је наследио, а били смо имућни. Почео сам с делима. Увек сам радио сам. Почео сам с продавницама, а завршио с мењачницама које су добро радиле. То вам је као када изучавате неки занат: почнете са шрафцигером, а завршите с трафо-станицом. Онда сам се заљубио и одлучио да нећу тако да живим. Док сам био у Крушевцу, жена ми се породила. Добио сам кћеркицу која сада има девет месеци. Нећу да дозволим да икоме икада пружим прилику да јој каже да јој је отац криминалац – врло разложно прича Б. Ј.

Женини ће му када изаће, а то би требало да буде за недељу дана, обезбедити посао. Почеће с пољопривредом, а после ће да види. Планира и ванредно да заврши средњу школу. У међувремену ће да напише књигу у којој ће да опише како је „пао“ и како му је било у дому. Зваће се „Оно што највише боли“. А, на питање шта највише боли, као из топа одговара:

– Раздвојеност од породице. Биће много детаља, али бих волео да свима који буду прочитали књигу никада не падне на памет да крену путем којим сам ја пошао.

Каже да је особљу дома захвалан што је схватио како жели да живи када изађе. Трудио се да овде буде најбољи: штићеник, електричар... Не пада му на памет, говори, да се икада више бави криминалом.

За разлику од Б., његов цимер Д. П. још не зна чиме ће се тачно бавити када изађе из дома. Иако је завршио само основну школу, не жели више да учи. Запослиће се, каже, а нико неће знати где је био јер се уколико не поново дело брише из казнене евиденције за малолетнике.

Сви штићеници у Сивом дому, како је популарно назван КПД у Крушевцу, како каже Радмила Зечевић, начелница за третман у КПД у Крушевцу, заслужују другу шансу. Свако понаособ одлучује како ће да је искористи.

– Ово је васпитна мера, није казна затвора. Самим тим њено трајање није дефинисано, распон је од шест месеци до четири године. Колико ће штићеник бити овде зависи од њиховог понашања и третмана за који се планира да се спроведе над њима. Уколико је понашање како треба период је краћи, уколико не, он може да буде максималан – каже за „Политику“ Зечевићева.

За свако дете се по његовом доласку у дом прави индивидуални третман.

По доласку, штићеник буде у пријемном одељењу месец дана и ту социолог, педагог и психолог раде „опсервацију“ штићеника, сагледавају његов живот до доласка у дом из извештаја центара за социјални рад и свих других релевантних организација. Потом праве потпуну слику о том детету, структуру личности, раде се психолошки и педагошки тестови на основу којих се „даје дијагноза“ и прави третман. То подразумева да се прави процена да ли ће наставити школовање, у који ће разред бити укључен, распоређеју се у васпитну групу, одређује му се васпитач који ће радити с њим.

Заљубљивање између дечака и девојчица у дому је, каже начелница, нормална ствар. Иако су одељења у којима се налазе одвојена, дечаци и девојчице срећу се у радионицама и школи. Своју љубав, једних према другима исказују „пушкицама“ које преносе стражари пошто су их претходно преконтролисали.

– Важно је конторлисати ситуацију у дому, однос дечака и девојчица... – каже Зечевићева.

Према анкетама које су у дому спровођене пре неколико година, сви који су упућени у ову установу имали су додир или са алкохолом или с наркотицима. И то је, наглашавају у овој установи, велики проблем.

Директор КПД у Крушевцу Милан Станишић признаје да је тако, али и да, ако може тако да се каже, постоји и добра страна овог проблема:

– Имамо здравствену службу, али не и стручњаке који би се бавили здрављем зависника. Међутим, добро је то што већина зависника неко време проведе у истрази и притвору, па тамо преброде највеће кризе.

Директор признаје и да у раду са штићеницима нема правила. Некада изгреде направе они којима се највише верује.

– Правило је да нема правила. Дешавало се да штићеници покушају да се удаље из дома, па да их ухватимо. Зна се који стражар је, можда, непажљиви, па се удаљење покушава код њега. Дешава се и да из дома покушају да се удаље петорица штићеника у групи. Три се ухвате, а двојица побегну. Та тројица се, како се касније испостави, „жртвују“ да би остали успели – наводи Станишић.

Мирослава Дерикоњић

-----------------------------------------------------------

Посао који раздире душу

Бранислав Марковић већ 18 година ради у Служби обезбеђења у КПД у Крушевцу. Када је дошао, био је свега две године старији од штићеника.

– Сада сам родитељ два сина, од 18 и 16 година, и овај посао ми је омогућио да много научим о васпитању своје деце. Нико од њих није овде због нас, него смо ми овде због њих. Тужно је што већина њих долази из разрушених породица. Некима од њих потребно је само да их неко саслуша – каже Марковић.

Чувар признаје да никада не може посао, посве, да остави по страни. Каже да је ово посао који раздире душу.

– Највећа награда овог посла јесте када вас штићеник који је био у дому, када изађе, позове на пиће и када седнете и испричате се са њим – искрен је Марковић.

-----------------------------------------------------------

Не жели да иде кући

У женском одељењу КПД у Крушевцу је и Јасмина из Београда. Овде је због проституције и наркотика. Не жели да иде одавде јер не жели да се врати старом начину живота. Учи се фризерском послу, а фризерка која волонтерски долази у дом да подучава штићенике, жели да је запосли у свом салону.

-----------------------------------------------------------

Бројке и слова

У КПД Крушевац има око две стотине штићеника. Њихова просечна старост је 18 година шест месеци и 25 дана. Највише их је овде због тешке крађе и разбојништва, а око 15 због убиства. Девојчица је осам и ни једна није одговарала због најтежег кривичног дела.