Ко су полицајци са шифром „Ф”

Више од 100 радника МУП-а Србије је у последњих 12 година починило самоубиство. Више од 70 њих су полицајци. Неодговарајућа селекција кадрова, непостојање одговарајуће и редовне превентивне здравствене заштите полицајаца, апатија непосредног окружења услед чега изостаје неопходна подршка колега, пријатеља, породице, као и помоћ психолога – корени су црне статистике српске полиције, сматрају саговорници „Политике”.

– Основни критеријум превенције је добра селекција. То би значило да кандидати за пријем на рад у МУП морају да прођу психолошко тестирање прилагођено полицији код психолога МУП-а.

Посебне психотестове прилагођене полицајцима полажу једино полазници Центра за полицијску обуку у Каменици. Остали који из „цивилства” долазе да раде у МУП пролазе само општи лекарски преглед у оквиру којег и психолошко тестирање, у Заводу за здравствену заштиту радника МУП-а у Дурмиторској – каже наш саговорник упућен у проблематику.

Када је реч о превенцији, напомиње други наш саговорник, иначе вишедеценијски радник МУП-а, општа здравствена култура у МУП-у не постоји.

– Полицајци раде у МУП-у деценијама, а да нису ниједном били упућени на редовни здравствени преглед нити психотест. Провере ове врсте постоје једино у специјалним јединицама полиције. О припадницима криминалистичке полиције и остатку полиције, који се свакодневно суочавају са језивим призорима и стресним ситуацијама нико не брине – каже „Политикин” саговорник.

Он наводи да неодговарајућа селекција кадрова, непостојање редовних здравствених прегледа и психотестова, доводе до тога да се годишње у МУП-у око 1.000 полицајаца пошаље на такозвани циљани систематски преглед у Завод за заштиту здравља радника МУП-а у Дурмиторској. На „циљани” преглед, како објашњава наш саговорник, упућују се полицајци који се пожале на појачан стрес, нервозу и сличне проблеме или они, за које њихове старешине сматрају да имају одређене здравствене и психолошке проблеме.

– Приликом упућивања на овај здравствени преглед, више од 190 полицајаца, који имају мање од три године радног стажа, добило је „шифру Ф”. Она подразумева одређену дијагнозу психолошког стања и терапију лековима – каже наш саговорник.

Драган Жебељан из Синдиката српске полиције, каже да су полицајци који приликом прегледа добију „шифру Ф”, препуштени сами себи.

– Већина старешина не зна шта тачно значи одређена дијагноза. Они свакако полицајцу одузимају оружје и возачку дозволу и остављају га незаштићеног на немилост криминалаца, док најчешће од осталих колега изостаје подршка. Ти полицајци распоређују се на друга радна места, такозваних перача возила, што додатно погоршава њихово психичко здравље и доприноси већој агресији, незадовољству и бесу – сматра Жебељан.

Он са друге стране сматра да су тестови које кандидати за пријем у МУП пролазе одговарајући и веома ригорозни.

– У службу се примају искључиво физички и душевно здраве особе, а све оно што се касније дешава са запосленима је последица друштвених и социјалних прилика у земљи, породици и на радном месту. Самоубиство представља последицу нагомиланог стреса, осећаја гриже савести, безнађа, кривице, очаја и страха – каже Жебељан.

Према његовом мишљењу, један од основних проблема, у смислу превенције, је нефункционална психолошка подршка унутар МУП-а.

Према речима нашег саговорника који је желео да остане анониман, проблем није у броју психолога, већ у томе што они често, свој посао не могу да раде како треба.

– У седишту МУП-а психолози припадају Одсеку за психолошку превенцију у Одељењу за здравство и психолошку превенцију Управе за људске ресурсе. По полицијским управама у унутрашњости, психолози су у надлежности одељења за логистику и начелника управе. Ово подразумева, између осталих проблема, низ компликованих административних процедура приликом одласка на интервенцију, а за то често нема времена – оцењује наш саговорник.

Осим тога, дешава се да због тако постављене хијерархије, психолози често не сазнају за одређени проблем или сазнају касно.

– Последње самоубиство се догодило у Шапцу. Полицајац се убио из службеног пиштоља на дужности. Са њим је те вечери био дежуран још један колега. Њему је потребно у наредна 24 часа пружити психолошку подршку, урадити такозвани дебрифинг. Психологе о овом догађају нико није одмах обавестио. Дешава се да о неком инциденту пре сазнају из медија, него што их колеге о томе обавесте. Правовремено указивање психолошке подршке често је од великог значаја – тврди наш саговорник.

Стање психолошке службе неће се променити све док се она не централизује.

– Решење је у формирању посебне службе на челу са психологом, који би био под ингеренцијом министра – оцењује наш саговорник.

Данијела Вукосављевић

-----------------------------------------------------------

Психолози у МУП-у

Према сазнањима нашег листа, бројчано стање МУП-ових психолога се у последње четири године поправило.

– Пре четири године у МУП-у је било запослено шест психолога, четири у седишту министарства и по један у полицијским управама у Шапцу и Прокупљу, од укупно 27 полицијских управа у Србији. Жандармерија је, као посебна јединица, имала своје психологе. Пре две године психологе су добили нишка и београдска полиција, а у августу прошле године и полицијске управе у Сремској Митровици, Краљеву, Зајечару, Зрењанину, Ужицу, Врању, Јагодини и Крагујевцу. Специјалне јединице имају своје психологе – наводи наш саговорник.