"Нож" за конзерве

Када је 1813. године истраживач Питер Дјуранд пронашао конзерву у којој се може чувати храна, то је обрадовало не само морнаре у британској морнарици којима је овај изум био намењен, већ и цивилно становништво. Конзерве су, међутим, израђиване од чврстог метала и биле су знатно теже од хране која је смештана у њиховој унутрашњости, па је било прилично тешко носити у ранцу више оваквих направа. Још већи проблем представљало је отварање конзерве. Уз сваки производ стајала је и етикета са саветом како га отворити који је гласио отприлике овако: "Узмите чекић и длето и помоћу њих направите отвор на горњем делу конзерве, па извадите намирнице". Овај једноставни савет није било тако лако спровести у дело, јер су чекић и длето били превелики, а конзерва се приликом сваког удара померала, па је за гладне војнике била права мука докопати се хране која се налазила иза чврстог челика.

Све је постало много лакше после 1860. године када је откривен тањи челик од кога су почеле да се израђују нове конзерве. Овога пута "чувар" хране није био тако тежак, чиме је олакшано ношење већег броја конзерви приликом путовања, или у војне сврхе. Проналазач Езра Ворнер дошао је на идеју да направи први отварач за конзерве јер је увидео да ношење огромног алата за уклањање поклопца на овом производу није баш ефикасно. Његов отварач подсећао је на велико сечиво са заобљеним врхом који се практично убадао у конзерву, а затим је прављен круг на предњем делу мерала. Први отварачи за конзерве нису "напуштали" радње, већ су купљене конзерве отваране у њој. Како су после тога купљени производ власници носили до својих домова остаје тајна.

Знатно једноставнији отварач појавио се 1870. године, а његов изумитељ био је Вилијам Лиман. Овај отварач био је доста мањи од Ворнеровог, а мало оштро сечиво које се вртело на његовом врху ефикасно је пролазило кроз танак метал на горњем делу конзерве. Овакав отварач продавао се уз конзерве и од тада је овај начин чувања намирница постао изузетно популаран. Временом су отварачи за конзерве усавршавани, а многи у својим домовима и даље имају металне ножиће који су били упаковани уз конзерве и помоћу којих се лако долазило до хране унутар овог производа. Тридесетих година прошлог века појавио се и први електрични отварач за конзерве, чијом употребом се метална површина уклањала за свега неколико секунди.