Погинуло двоје кадета Војне академије

Ко је одговоран за смрт кадета Војне академије Филипа Милојевића (24) из села Горња Трнава у општини Топола, и Милине Милетић (23) из Горњег Милановцаи зашто граната која их је усмртила годинама није уклоњена са места на којем су јуче ујутру погинули, питања су на које би одговор требало да да комисија Министарства одбране која је јуче формирана. Министар одбране Драган Шутановац рекаоје јуче да ће инсистирати на одговорности оних који су својим нечињењем довели до трагедије. Онје и донео одлуку о удаљењу са дужности свих официра у ланцу командовања, који су учествовали у припреми вежбе „Дипломац 2012.”. У току јучерашњег дана није био познат тачан број ових официра.

Први резултати истраге о несрећи на војном полигону Пасуљанске ливаде који су саопштени новинарима указују на то да нису испоштоване најмање две стварикоје су и урађенеда би се управо овакве несреће спречиле. Прва је процедура о детаљном прегледу терена на којем би моглада заостану неексплодирана убојна средства и друга је процедура која налаже да се неексплодирана мина одговарајуће обезбеди.

Несрећа седогодила јуче ујутру у 9.05 часова, када је експлодирала заостала граната калибра 30 милиметара. У тренутку несреће, која се догодила на редовној обуци у току припрема завршне вежбе „Дипломац 2012.”, на Пасуљанским ливадама је било присутно 600 кадета и старешина, као и особље за подршку и обезбеђење вежби.

Поред двоје погинулих, у овој несрећи је повређено и седморо питомаца – двоје теже, а петоро лакше.

Миливоје Пајовић, начелник Управе за односе са јавношћу Министарства одбране, рекао је јуче да је гранату највероватније нашао кадет који је погинуо. Пројектил је нађен ван рејона циљева и места где се изводе вежбе гађања бојевим оружјем.

– Реч је о пројектилу 30 милиметара за аутоматски бацач граната. То је био заостали пројектил, што значи да није коришћен током припрема за вежбу „Дипломац 2012.” и у току активности на Војној академији. Он је вероватно заостао од претходних гађања на полигону Пасуљанске ливаде. Будући да су се на њему могли приметити и трагови рђе, претпоставља се да је из ранијег периода – објаснио је Пајовић.

Како се граната нашла на том месту није познато, али Министарство одбране поседује евиденцију о свим врстама гађања свих јединица.

– Из ове врсте наоружања, бацача граната 30 милиметара гађано је у више наврата у мају и јуну ове године. Пројектил је нађен апсолутно супротно од рејона циљева, тако да је тешко поверовати да је последица вежбовних активности и гађања ове врсте наоружања – сматра Пајовић.

До експлозије је, према првим резултатима истраге дошло када је један од кадета нашао пројектил.

– Кадет је у трави пронашао пројектил и донео га до групе кадета, који су изводили вежбу прављења макете полигона. Том приликом један од њих је ногом одгурнуо пројектил. Реч је зрну, које се испаљује бацачем граната. Тај пројектил има самоликвидатор, који треба да се активира 27 секунди после испаљења из цеви, односно треба самог себе да уништи – каже Пајовић.

Старешине Војне академије биле су у том тренутку поред групе кадета. – Све се десило на врло скраћеном растојању. Кадет је нашао пројектил буквално на месту на којем је стајао. Требало је о томе одмах да обавести старешину – тврди Пајовић.

– Редовна процедура приликом сваке смене људства на полигону је да се изврши претрес терена и да се сви објекти и просторије предају на коришћење. Претпостављамо да је овом приликом пројектил био дуго времена на месту на којем је нађен и да није пронађен приликом редовне процедуре пријема полигона – каже Пајовић.

Генерал-мајор Јовица Драганић, начелник Управе за обуку и доктрину у Генералштабу Војске Србије рекао је да у конкретном случају кадети нису изводили вежбу са бојевом муницијом, али је појаснио процедуру приликом извођења таквих вежби.

– Процедура приликом бојевих гађања и неексплодирања убојитих средстава је да се прати место пада сваког пројектила. Уколико не дође до експлозије, у зависности од врсте и типа убојитог средства, чека се одређено време, после чега долази екипа пиротехничара, која обавља уништавање. О свему се саставља записник, који се предаје команданту логора. У конкретном случају реч је релативно малом калибру, 30 милиметара. Процедура у таквој ситуацији је да онај ко нађе пројектил обавести претпостављеног. Место где је нађен пројектил се обележи и сви би требало да се удаље одатле. Затим долази пиротехничка екипа и зависно од средства врши његово уништавање или га одвози на безбедну локацију и тамо уништи. Очигледно да ова процедура није испоштована – каже Драганић.

Генерал-мајор Младен Вуруна, начелник Војне академије објаснио је да се трагедија догодила за време редовне наставе Војне академије, у оквиру програма оспособљавања кадета завршне године 133. класе.

– Реч је о настави из пешадије без наоружања и муниције, а тема је била „Чета у маршу са преласком у напад”. Кадети су радили моделе, односно симулацију простора на којем ће касније у реалном времену и простору изводити вежбу. Нису имали заштитну опрему нити панцире јер је рађена тема, која се не изводи са посебном заштитном опремом. То су кадети завршне године, који су већ четири године на Војној академији. Они су прошли гађања из пешадијског наоружања, добро познају борбена средства, технику и муницију – објаснио је Вуруна.

----------------------------------------------

Повређени ван животне опасности

Одмах после несреће седморо повређених кадета је збринуто у Општој болници у Ћуприји. Убрзо затим хеликоптерима Министарства одбране и санитетским возилима превезени су на Војномедицинску академију у Београду. Представник Војномедицинске академије Радослав Барјактаревић је рекао да је седморо повређених кадета ван животне опасности.

– Двоје теже повређених имају озбиљне повреде грудног коша.

Лакше повређени су задобили повреде меких ткива од гелера и то углавном по глави и телу и удовима – навео је Барјактаревић.

Министарство одбране је саопштило да су повређени Тања Милошевић (24) из Лебана, Стефан Милосављевић (24) из Новог Сада, Младен Милосављевић (23) из Алексинца, Мирјана Величковић (24) из Сурдулице, Никола Гарабиљевић (24) из Шапца, Јелена Обрадовић (27) из Крагујевца и Слободан Петровић (24) из Власова.