Човек глув за Сунчеве ноте

Уколико бисте пожелели да слушате небеску музику, тешко да бисте нашли место близу симфонијског оркестра. Толико је неподношљиво вруће, да је најпрепоручљивије да останете тамо где сте; ионако на толикој раздаљини (Земља је од своје звезде удаљена 150 милиона километара) нећете ништа чути и када бисте смели да се приближите.

Људско ухо је, најједноставније речено, глуво за Сунчеве ноте!

Мало сте збуњени, а због чега? Научници су, управо, обелоданили да наша звезда испушта звуке величине милихерца, а то је хиљадити део херца. А човек разазнаје треперење звука у распону од 20 до 20.000 херца!

Необично тумачење обзнањено је на годишњем састанку Краљевског астрономског друштва у Ланкаширу (Енглеска). Испреплетена магнетска поља у спољашњим подручјима, названим корона, стварају истоврсне (магнетске) звуке који наликују пребирању жица на гитари или дувању у свиралу и сличне цеви с рупицама.

Робертус фон Феј-Зибенбурген са Универзитета Шефилд (Центар за проучавање соларне физике и космичке плазме), са својим сарадницима, осмислио је теоријско објашњење (образац) збивања, као што су снажни изливи врелих гасова из короне, подручја у које се претаче Сунчева атмосфера или хромосфера (сеже више милиона километара у космички простор), на основу података напабирчених са летелица које су га снимале.

Уочили су да нагле провале (експлозије) на површини изгледа покрену звучне таласе који се одбијају напред-натраг, од једног до другог краја магнетске петље. Појава је, иначе, позната под именом стојећи таласи. Магнетске петље у овом случају опонашају жице на гитари, чијим трзањем, у ствари, настају различити звуци.

На сличан начин малене ватрене буктиње, милионима пута мање а кудикамо учесталије од огромних, насталих у џиновским изливима врелих гасова, крећући се одзвањају. И једне и друге избацују врелину у спољашње звездане слојеве.

Звучни валови су веома много наелектрисани, простиру се десетинама километара у висину и достижу брзину од 73.000 до 145.000 километара на сат. Необуздани изливи испусте енергију као милиони водоничних бомби која пребире магнетске жице, стварајући стојеће таласе. Ове звучне бомбе се утишају за краће од сата, разливајући се у врелој корони.

Испоставља се да је Сунчево свирање, уједно, објашњење зашто је корона толико врућа: на површини звезде температура досеже 5.500 до 6.000 Целзијусових степени, а у корони, чак, стотину пута више. Како је могуће да слојеви изнад површине буду топлији, ако се спајање (фузија) водоника у хелијум одвија у самом средишту звезде која је џиновска водонична бомба?

Уколико астрофизичари стекну јаснију слику шта се догађа у магнетским вртложењима (петље) у спољашњим слојевима, имају више изгледа да пронађу тачан одговор.