Полемике после Папонове смрти

Морис Папон, француски нацистички колаборациониста који је умро у суботу у 96. години, изазвао је полемику у француској јавности када је постхумно обелодањена његова жеља да буде сахрањен са орденом Легије части. Орден му је својевремено доделио Шарл де Гол, пре него што је откривена његова колаборационистичка прошлост и одузет му је после пресуде 1998. године, којом је осуђен на десет година затвора због саучесништва у злочинима против човечности. Утврђено је да је Морис Папон омогућио депортацију 1.560 Јевреја у Аушвиц.
Чим је Папонов адвокат Франсис Вијемен саопштио у јавности жељу свог клијента да буде сахрањен са орденом Легије части, стигле су муњевите реакције противљења и левице и деснице.

Социјалисти су у свом саопштењу оценили да би такав гест значио постхумну рехабилитацију Мориса Папона и порицање чињеница због којих је осуђен. Бернар Акоје, челник партије десног центра УМП у парламенту, рекао је да би сахрана са орденом била шокантна и позвао Жака Ширака да то спречи.

Мишел Алио-Мари, министарка одбране, сматра да је довољно то што је држава јавно објавила да Морис Папон више није носилац ордена, додајући да је смрт приватна ствар и да је незгодно отварати ковчег и проверавати како је ко сахрањен, преноси француски дневник "Монд" њене речи.

Папону је после пресуде 1998. године забрањено да носи орден и, како наводи Ројтерс, пре три године је морао да плати глобу од 2.500 евра што се у јавности појавио са орденом. Он је, наиме, непосредно после изрицања пресуде побегао у Швајцарску, али је тамо ухваћен и предат француским властима. У затвор је смештен 1999. године, али је после три године пуштен због лошег здравственог стања. Према изјави његовог адвоката, умро је у сну у приватној болници у којој је требало да буде подвргнут операцији срца.

Има, међутим, и политичара који одобравају Папонову жељу да буде сахрањен са орденом, као што је (по многима очекивано) Жан-Мари ле Пен, који је, како наводи "Монд", рекао да породица умрлог заслужује да му испуни последњу жељу и ода му последњу почаст. 

Робер Бадентер, бивши француски министар правде, који је већ једном изазвао полемику у Француској кад је реч о Папону, и то 2001. године када се заложио да овај буде пуштен из затвора због лошег здравља, огласио се и овог пута у корист колаборационисте. Све то више нема никаквог значаја, јер је Папон мртав, а почасти и њихови симболи немају више никакве важности, рекао је Бадентер у изјави за телевизију.

Морис Папон је једини истакнути званичник колаборационистичког режима из Вишија, који је осуђен због учествовања у депортацији Јевреја током Другог светског рата. Његова колаборационистичка прошлост је, међутим, заташкавана па је после Другог светског рата имао успешну политичку каријеру и био на значајним функцијама као што су шеф париске полиције, генерални секретар Марока, министар буџета. Оптужница против њега подигнута је 1981. године, али је прошло још 14 година до почетка суђења које је једно од најдужих у француској послератној историји.