Расту камате на динаре

Вишом каматом, уз сигуран добитак, побеђујете инфлацију –  поручује грађанима НБС, са уличних билборда, уз "подршку" најбољег стрелца Јасне Шекарић да је динарска штедња "пун погодак".
Гувернер НБС одавно покушава да стимулише поверење у динар, али је, упркос томе, од око 3,4 милијарде евра укупне штедње на динарским књижицама – тек 57,5 милиона евра. То је 52 пута мање од депозита у иностраним валутама.

"Шта да штедим, када цене иду горе, телефон, комуналије, струја ће поскупети, гас такође", вајкао се ових дана један Београђанин стојећи испред рекламе.

Они који не живе само од плате и даље више верују евру вероватно, како објашњавају банкари, због страха од изненадне инфлације и пада курса динара

Централна банка, ипак, вишим каматама на динаре настоји да привуче оне који могу да штеде. Грађанима штедни записи, које купе на рок од годину дана, доносе камату од 14 одсто годишње. Са друге стране, банке су почеле да се прилагођавају продинарској политици НБС. Тако сада поједине од њих за динарске улоге орочене на годину нуде камате веће од 14 одсто које су у Агробанци чак 19,5 одсто годишње.

Банке су још током протекле године постепено подизале камате на динарску штедњу. Тако, рецимо, у Комерцијалној банци камата на орочене динаре на 12 месеци износи 17 одсто годишње. Веће камате, а са њима и зараде утицале су, по речима Мирјане Влајковић, извршног директора за послове са становништвом, да се динарски улози повећавају. У Војвођанској банци камата на исти рок износи од 15,5 до 16,5 процената годишње. Рајфајзен банка је такође подигла камату за орочене улоге на 15 процената годишње.

Без обзира на то што су код неких других банака камате  мање од 14 одсто, коју нуди НБС, очито је да су веће од прошлогодишње инфлације, што значи да доносе реалну добит. Уколико ове године буде и нешто виша стопа од прошлогодишње, зарада ће опет, тврде из НБС, бити загарантована.

НБС је 5. фебруара емитовала нову емисију штедних записа који доспевају 31. јануара идуће године. Укупна номинална вредност је милијарда динара, а каматна стопа 14 одсто годишње. Ово је шеста емисија штедних записа централне банке откако је децембра 2005. одлучено да се и грађанима понуди куповина хартија од вредности које издаје НБС. Био је то први такав динарски производ који је понуђен на тржишту и то уз веома стимулативну каматну стопу од 25 одсто на годишњем нивоу (у том моменту инфлација је износила 17,7 одсто). 

Гувернер НБС тврди да се и са садашњом каматном стопом од 14 одсто исплати улагати новац у хартије од вредности централне банке, као и то да се много више исплати штедети у динарима него у девизама. "Динарска штедња увек побеђује инфлацију", уверава Радован Јелашић који препоручује банкама да се окрену динарским депозитима као најатрактивнијем извору финансирања будући да је обавезна резерва на динарске депозите само 10 одсто, док је код девизних депозита 40, односно 45 одсто.

Људи не верују динарима и НБС то хоће, како је рекао гувернер Јелашић, да измени. Централна банка жели да промовише динар, а како то урадити него дати грађанима прилику да зараде штедњом у динарима, кроз врло примамљиву каматну стопу.