Зграби живот што пре

Када би требало да опише себе у неколико реченица Никола Чутурило би кратко рекао – „аутор, пре свега”. Момак са београдског Црвеног крста обожава један свој стих који гласи „необична врста црвенога крста” и који га, можда, најбоље осликава. Непоправљиви ентузијаста, осећа иста узбуђења и радост због онога што ради као и првог дана.

– Вероватно ме је боравак у Лондону сачувао јер никада нисам престао да сањам и да наивно верујем у људе – каже аутор албума „Ту и сад” који је недавно објављен у издању ПГП РТС.

– Питате ме због чега овај назив. Шта значи? Управо то – ту и сад. Понајмање живимо овај тренутак и у непрестаној борби за егзистенцију у ретким тренуцима или се враћамо сећању или маштамо о некој магловитој будућности – појашњава Чутурило, а на нашу констатацију да назив албума звучи помало коначно каже да резервни живот немамо па тако немамо ни право да игноришемо ни један његов минут.

– Свако од нас има толико добрих људи у окружењу којима поклањамо премало пажње у корист оних других који то нису. Хтео сам све то кроз музику, текст и енергију да искажем – каже музичар који је нови албум употпунио и једном старом песмом, али у новом аранжману – „Воли ме”.

– Та песма је понајвише ту због композиције „Буди се”, која је као други том „Воли ме”, као наставак приче. И она најбоље описује све ово о чему причам јер каже: „Буди се, не мисли на то, узми најбоље од оног што је остало, живот је у свом пролазу, зграби га што пре, зграби своје док смо ту”.

На питање да ли је он зграбио живот, даје кратак одговор:

– Вероватно два!

Уз објашњење да је у животу био и горе и доле, и то у буквалном смислу, да га је било и овде и тамо, Чутурило каже да врло добро зна шта значи имати па немати.

– Али у основи свега тога је љубав према музици која је мене одабрала.

А одабрала га је поприлично рано на чему је, како признаје, врло захвалан, јер још увек ради оно што воли и уз помоћ чега је пребродио све кроз шта је у животу пролазио.

Променио је у животу многе бендове што сматра добрим искуством, јер се кроз све њих спремао и школовао да ради управо оно што ради данас.

– Данас сам зрелији. Али, када сам био млађи био сам и спремнији на компромис што, знам, звучи чудно. Данас их не правим – каже београдски музичар признајући да за то, наравно, мора и цену да плати.

– Она може да се мери само материјално, а мени то није битно. Рећи ћу врло отворено: неко ко покушава целог живота да буде независан и искрен у ономе што ради, а да то има смисла, данас, ту и сад, у великом је проблему. Али то сами бирате. И часна је та борба колико год подметали клипове под ноге – категоричан је аутор и музике за позориште, филм, ТВ серије међу којима је и музика за недавно награђену представу „Бунар” Радмиле Смиљанић, у режији Егона Савина. Потписао се се и као аутор химне за недавно одржано Светско првенство у рукомету, а тренутно ради на првом албуму Вукашина Савића из Келнске опере, који би требало да изађе на јесен.

За јесен и зиму планира са бендом концерте у београдском Дому омладине, али и у свим већим градовима Србије.

----------------------------------------------

Без плејбека

– Искрено, никада нисам имао бољи бенд. Осим Дејана Грујића, басисте и Благоја Недељковића, бубњара, ту су стари-нови члан, клавијатуриста Дарко Грујић и гитариста Горан Стојковић. На телевизији одбијамо сваку врсту плејбека, свирамо само уживо. Најбоље од нас могуће је добити управо на живој свирци – каже Чутура.