Zgrabi život što pre

Kada bi trebalo da opiše sebe u nekoliko rečenica Nikola Čuturilo bi kratko rekao – „autor, pre svega”. Momak sa beogradskog Crvenog krsta obožava jedan svoj stih koji glasi „neobična vrsta crvenoga krsta” i koji ga, možda, najbolje oslikava. Nepopravljivi entuzijasta, oseća ista uzbuđenja i radost zbog onoga što radi kao i prvog dana.

– Verovatno me je boravak u Londonu sačuvao jer nikada nisam prestao da sanjam i da naivno verujem u ljude – kaže autor albuma „Tu i sad” koji je nedavno objavljen u izdanju PGP RTS.

– Pitate me zbog čega ovaj naziv. Šta znači? Upravo to – tu i sad. Ponajmanje živimo ovaj trenutak i u neprestanoj borbi za egzistenciju u retkim trenucima ili se vraćamo sećanju ili maštamo o nekoj maglovitoj budućnosti – pojašnjava Čuturilo, a na našu konstataciju da naziv albuma zvuči pomalo konačno kaže da rezervni život nemamo pa tako nemamo ni pravo da ignorišemo ni jedan njegov minut.

– Svako od nas ima toliko dobrih ljudi u okruženju kojima poklanjamo premalo pažnje u korist onih drugih koji to nisu. Hteo sam sve to kroz muziku, tekst i energiju da iskažem – kaže muzičar koji je novi album upotpunio i jednom starom pesmom, ali u novom aranžmanu – „Voli me”.

– Ta pesma je ponajviše tu zbog kompozicije „Budi se”, koja je kao drugi tom „Voli me”, kao nastavak priče. I ona najbolje opisuje sve ovo o čemu pričam jer kaže: „Budi se, ne misli na to, uzmi najbolje od onog što je ostalo, život je u svom prolazu, zgrabi ga što pre, zgrabi svoje dok smo tu”.

Na pitanje da li je on zgrabio život, daje kratak odgovor:

– Verovatno dva!

Uz objašnjenje da je u životu bio i gore i dole, i to u bukvalnom smislu, da ga je bilo i ovde i tamo, Čuturilo kaže da vrlo dobro zna šta znači imati pa nemati.

– Ali u osnovi svega toga je ljubav prema muzici koja je mene odabrala.

A odabrala ga je poprilično rano na čemu je, kako priznaje, vrlo zahvalan, jer još uvek radi ono što voli i uz pomoć čega je prebrodio sve kroz šta je u životu prolazio.

Promenio je u životu mnoge bendove što smatra dobrim iskustvom, jer se kroz sve njih spremao i školovao da radi upravo ono što radi danas.

– Danas sam zreliji. Ali, kada sam bio mlađi bio sam i spremniji na kompromis što, znam, zvuči čudno. Danas ih ne pravim – kaže beogradski muzičar priznajući da za to, naravno, mora i cenu da plati.

– Ona može da se meri samo materijalno, a meni to nije bitno. Reći ću vrlo otvoreno: neko ko pokušava celog života da bude nezavisan i iskren u onome što radi, a da to ima smisla, danas, tu i sad, u velikom je problemu. Ali to sami birate. I časna je ta borba koliko god podmetali klipove pod noge – kategoričan je autor i muzike za pozorište, film, TV serije među kojima je i muzika za nedavno nagrađenu predstavu „Bunar” Radmile Smiljanić, u režiji Egona Savina. Potpisao se se i kao autor himne za nedavno održano Svetsko prvenstvo u rukometu, a trenutno radi na prvom albumu Vukašina Savića iz Kelnske opere, koji bi trebalo da izađe na jesen.

Za jesen i zimu planira sa bendom koncerte u beogradskom Domu omladine, ali i u svim većim gradovima Srbije.

----------------------------------------------

Bez plejbeka

– Iskreno, nikada nisam imao bolji bend. Osim Dejana Grujića, basiste i Blagoja Nedeljkovića, bubnjara, tu su stari-novi član, klavijaturista Darko Grujić i gitarista Goran Stojković. Na televiziji odbijamo svaku vrstu plejbeka, sviramo samo uživo. Najbolje od nas moguće je dobiti upravo na živoj svirci – kaže Čutura.