Странке још крију донаторе

Све странке које су учествовале на парламентарним изборима у Србији поднеле су РИК-у финансијске извештаје о утрошеном новцу за изборну кампању у предвиђеном року, који је истекао прексиноћ у поноћ, изјавила је за "Политику" заменик секретара Републичке изборне комисије Јасминка Јаковљевић. За наш лист Јасминка Јаковљевић је рекла да је РИК упутио странкама допис да, због великог интересовања јавности, већ у овонедељном "Службеном гласнику" објаве своје појединачне извештаје о трошковима, а не тек након контроле извештаја за који РИК има законски рок од 90 дана. До сада је одредба о објављивању извештаја из Закона о финансирању странака углавном тумачена тако да извештаји странака не могу бити доступни јавности пре него што РИК обави њихову контролу.

Што се тиче приватних извора финансирања, на које учесници избора имају право у износу од 20 одсто укупног издвајања из буџета (323.026.000 динара), што је 64 милиона по странци, Закон ту није довољно прецизан у случају да је неко потрошио мање од одбијених пара, кажу у РИК-у. Незванично, "Политика" сазнаје да је на списку донатора највише грађана и фирми чија имена нису позната јавности, али да има и шефова странака који су били донатори својим партијама. Међутим, наши покушаји да у странкама сазнамо имена оних који су "инвестирали" у политичку опцију коју подржавају, остали су без успеха. Представници странака углавном су нам саветовали да се обратимо РИК-у, где такође нису желели да дају прецизније информације.

Након понављања избора на шест места 8. фебруара, када је већина странака повукла већ предате постизборне извештаје на дораду, незванично је речено да нису уочене промене у финансијским извештајима, али да ће их РИК подробно и званично анализирати. На најављеној седници биће одлучено да ли ће за контролу извештаја бити ангажоване стручне службе из парламента или посебан ревизор.

Да подсетимо, када су странке први пут предале извештаје 31. јануара, у РИК-у су незванично рекли да "прекорачења дозвољених износа нису уочена". Ни тада, а ни сада већи број странака није желео да да информације о потрошеном новцу, а изузетак су СРС, СПС и Група грађана – Бранко Павловић. Бранко Павловић је први још у јануару објавио да је Група грађана Зато што мора боље потрошила 83.000 евра. По речима Драгана Тодоровића, функционера СРС-а, већ објављени трошак ове странке од 137 милиона (од дозвољених око 150 милиона ) динара није се променио ни динар после поновљених избора, а рачунајући на то, каже, радикали свој извештај нису ни повлачили. "Проценили смо да понављање гласања на шест места неће донети странци нови мандат, због чега смо одлучили да нема потребе за додатне трошкове", каже за "Политику" Тодоровић.

Бранко Ружић из СПС-а открива за наш лист да је ова странка у кампањи потрошила 43.779.197 динара од укупно могућих 97 милиона динара. Уколико се покаже да су ове две странке потрошиле мање од износа који им је из буџета уплаћен, мораће да врате новац, кажу у РИК-у. Наиме, Законом о финансирању странака, у члану 10 се наводи да сви учесници пре избора имају права на 20 одсто пара из буџета (што је по 3,2 милиона динара) и да осталих 80 одсто деле странке које су освојиле мандате, као и да странке треба да врате новац буџету Србије или општине уколико се покаже да "средства исплаћена по овој одредби премашују износ средстава утрошених до дана одржавања избора". Али, ова одредба се различито тумачи.

Програмски директор организације "Транспарентност Србија" Немања Ненадић тврди да овом одредбом Закон прописује да ће сви који су потрошили пре избора више од 3,2 милиона из буџета морати да врате разлику, па и они којима је она "покривена" накнадном исплатом новца за мандате која следи у року од 10 дана од објављивања изборних резултата. Наиме, подсећа, нико не може да се унапред ослања на то да ће ући у парламент и добити новац за то. Миодраг Петровић, портпарол РИК-а, међутим, тврди да законска одредба не прецизира да неко ко је покрио трошкове треба да враћа новац, а Бранко Ружић додаје да се "и на 3,2 милиона динара чекало, као и на остатак своте до последњег дана рока за исплату, а кампања мора да се води".

Транспарентност Србија, иначе, процењује на основу извештаја агенција за процену, да је за медијску кампању потрошено више него што је законом прописано, а да оно што медијима странке нису платиле могу да буду донације и самих медија.