И скупштински одбори чекају владу
Све док не буде постигнут договор о формирању нове владе, српски парламент неће моћи да изабере руководство –председника и потпредседнике, али ни да конституише скупштинске одборе. Није никаква тајна да је избор председника Народне скупштине Србије део договора о влади. Формирање радних тела, међутим, требало би да буде лак посао, с обзиром на јасна правила која утврђује Пословник, али ни о томе још нема никаквих консултација нити ће их бити, како су нам јуче рекли представници странака, док се не види ко ће чинити парламентарну већину.
Одбори су стална радна тела скупштине, која се образују због разматрања и претресања питања из надлежности парламента, предлагања аката, сагледавања стања вођења политике, извршавања закона, других прописа и аката. У претходном сазиву скупштина је имала 30 сталних одбора, а колико је њихов рад важан, најбоље се може видети на примеру Одбора за правосуђе и управу у чијој надлежности је, између осталог, "подношење предлога одлука о престанку функције, односно разрешењу председника судова и судија, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца". Без одлуке овог одбора судије и тужиоци не могу бити пензионисани. Тако, на пример, захваљујући блокади рада Одбора за правосуђе и управу, функцију републичког јавног тужиоца обавља Слободан Јанковић, иако је стекао услове за пензију. Јанковић је уредно доставио податке Одбору за правосуђе и управу и затражио да буде разрешен, због одласка у пензију, али одбор није могао, због недостатка кворума, да се састане месецима. Одбор је блокиран због тога што у његовом раду нису учествовали посланици ДС-а, који су бојкотовали скупштину, и радикала који су напустили све одборе.
И други одбори су, у претходном сазиву, имали проблеме у раду, али то није имало тако драстичне последице, као у Одбору за правосуђе и управу. Одбори су, у претходном сазиву, били формирани лако, уз договор представника свих странака и уз поштовање одредаба Пословника.
Према Пословнику, посланичке групе предлажу чланове сваког одбора сразмерно броју посланика које имају у парламенту. О предложеној листи за избор чланова одбора одлучује се у целини, јавним гласањем, а члан је изабран уколико је за њега гласала већина присутних посланика. Прву седницу одбора сазива председник Народне скупштине, а чланови одбора на својој седници бирају председника и заменика председника одбора. Наведени поступак, у претходном сазиву, био је у потпуности поштован, па су радикали, као најбројнија посланичка група, добили највише места у одборима. Уз договор свих посланичких група подељена су и места председника и заменика председника одбора, а опозиција је добила места председника неколико врло важних одбора: административног, за финансије, за одбрану и безбедност. Уколико је председник одбора био део владајуће већине, заменик председника био је опозиционар. Међутим, Одбор за одбрану и безбедност имао је и председника и заменика председника из опозиције, Милорада Мирчића (СРС) и Драгана Шутановца (ДС), па кад су ДС и СРС престали да учествују у раду, одбор је имао велике проблеме. Било је тада оних из владајуће коалиције који су зажалили што су се држали правила из Пословника, присећајући се да у првом постпетооктобарском сазиву парламента није било проблема у раду одбора. Није их било зато што тадашња власт није поштовала Пословник, већ је одборе формирала тако да у сваком већину има владајућа коалиција. Ово непоштовање Пословника био је разлог што су радикали одбили да узму учешћа у раду одбора.
Како ће се сада формирати одбори још се не зна, али су нам представници странака јуче рекли да још нема консултација, јер "треба сачекати да се види како ће изгледати парламентарна већина". У ДС-у су нам казали да са "одборима мора да се сачека, све зависи од договора око владе". У Г17 плус, кажу слично, а Сузана Грубјешић, члан Председништва ове странке, истиче да су посланици, за сада, само изразили жељу где би ко од њих желео да ради, а ко ће где бити зависи од договора.
Томислав Николић, заменик председника СРС-а, каже да је Пословник јасан и да радикали очекују, с обзиром на то да имају 81 посланика, трећину места у одборима и исто толико председничких и места заменика председника одбора. Николић додаје: "Уколико не буде поштован Пословник и српским радикалима не буде дато оно што им припада, ми у раду одбора нећемо учествовати".
М. Чекеревац
-----------------------------------------------------------
ЛСВ оснива посланички клуб
Нови Сад - Лига социјалдемократа Војводине ће пред наредну седницу Скупштине Србије сигурно основати свој посланички клуб, најавио је јуче народни посланик и члан председништва те странке Александар Мартон.
Он је нагласио да, унутар коалиције коју његова странка чини са ЛДП, нема никаквих сукоба, већ да је, због дужине расправе која је дозвољена посланичким клубовима и специфичности ЛСВ и положаја Војводине, много боље да унутар њихове коалиције постоје два клуба, са више времена за излагање за скупштинском говорницом. Мартонов страначки колега и покрајински секретар за локалну самоуправу Емил Фејзулахи изјавио је да је вероватно да ће се у њиховом посланичком клубу наћи и Савез војвођанских Мађара.
ТанјугПодели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


