Шарм фебруарског летовања

После три сата лета чартером из Београда, једином небеском везом ка Египту, слећемо на аеродром код Шарм ел Шеика. Из кишовитог и прохладног у врело и суво; са пет степени на – 30. Мали шок и погрешна гардероба. Јакне и џемпери остају у коферу. Лето у фебруару, шортсеви и пешкири за плаже и базене. И обавезно уље за сунчање са јаким заштитним фактором. 

– Киша је овде реткост. Пала је пре шест месеци, а претходно пре четири године – каже нам светски зналац и путник Слободан Мићић из Контикија.

Шарм ел Шеик је бели бисер Синаја. На јужном шпицу, на обали Црвеног мора које је иначе плаво, сем у предвечерје кад зажмурите и гледате ка пучини: црвени, заправо више тиркизни одсјаји по површини долазе од корала којих овде има у изобиљу.

Вредни египатски градитељи су припитомили пустињу и у последњих десетак година од Шарм ел Шеика направили луксузни туристички циљ, град-хотел и монденско одмаралиште. Осмех шеика, али може да се преведе и као одмор шеика, ово место и јесте одмориште шеика из богатог арапског поднебља. Египатски председник Мубарак ту има председнички апартман а сви најугледнији хотелски ланци имају своје хотеле: "Интерконтинентал", "Хилтон", "Шератон" и "Риц" утркују се да прихвате европске и светске размажене туристичке ходочаснике, а звездице у понуди тачно то и значе.

– У сто осамдесет хотела, са више од 20 хиљада кревета, што није коначна цифра јер се стално граде нови, у Шарм ел Шеику свих 365 дана у години је сезона – износи нам податке Бранко Велединовић, водич Контикија.

Температура мора у ово доба године је око 20 степени, а ваздуха 30 до 35. Летовати се, дакле, може целе године, а Шарм ел Шеик живи и дању и ноћу. Има много могућности за излете. Можете да крстарите Црвеним морем, за свега десетак долара, а током вожње бродовима са провидним дном дивићете се подводном свету корала у националном парку Рас Муамед. Или да џиповима идете у фото-сафари кроз пустињу. Или да устанете у цик зоре и одете до 500 километара удаљеног Каира. Наши туристи, којих овде има раме уз раме са Немцима, Енглезима и Русима, најчешће одлазе до два сата удаљеног манастира свете Катарине, једног од најстаријих манастира под јурисдикцијом Грчке православне цркве. Саграђен је у шестом веку и опасан зидовима по наређењу цара Јустинијана. То је свето место а гранчица са Мојсијевог грма купине опрашта вам све овоземаљске грехе.

Љубазни трговци вас просто вуку за рукав у живописне радње. Нуде накит од сребра, веома јефтиног, огрлице од корала, мала јувелирска ремек-дела од злата и драгог камења, бижутерију, делове националне ношње, наргиле. За све се треба ценкати, а у том ритуалу, ако сте талентовани и упорни, цену можете скоро да преполовите. Плаћа се у доларима, еврима или египатској фунти. Један долар вреди шест, а евро 7,2 египатске фунте. Цене су сличне београдским. Капућино је два евра, и на плажи и у главној улици у кафићу, а пристојно се руча за мање од десет евра. Начичкани ресторани, свих националних кухиња, кафићи, па чак и Мекдоналдсови ресторани ноћу су окупани светлошћу, својеврсним лајт-шоуом. Главном улицом, дуж обале, шире се мириси необичних зачина и миришљавог дима из наргила које знатижељни обавезно пробају заваљени у јастуке уместо фотеља. Све је подређено овоземаљском уживању и, што рече глобтротер Слободан Мићић, ко једном осети шарм Шарм ел Шеика враћа му се изнова и изнова.