Šarm februarskog letovanja

Posle tri sata leta čarterom iz Beograda, jedinom nebeskom vezom ka Egiptu, slećemo na aerodrom kod Šarm el Šeika. Iz kišovitog i prohladnog u vrelo i suvo; sa pet stepeni na – 30. Mali šok i pogrešna garderoba. Jakne i džemperi ostaju u koferu. Leto u februaru, šortsevi i peškiri za plaže i bazene. I obavezno ulje za sunčanje sa jakim zaštitnim faktorom. 

– Kiša je ovde retkost. Pala je pre šest meseci, a prethodno pre četiri godine – kaže nam svetski znalac i putnik Slobodan Mićić iz Kontikija.

Šarm el Šeik je beli biser Sinaja. Na južnom špicu, na obali Crvenog mora koje je inače plavo, sem u predvečerje kad zažmurite i gledate ka pučini: crveni, zapravo više tirkizni odsjaji po površini dolaze od korala kojih ovde ima u izobilju.

Vredni egipatski graditelji su pripitomili pustinju i u poslednjih desetak godina od Šarm el Šeika napravili luksuzni turistički cilj, grad-hotel i mondensko odmaralište. Osmeh šeika, ali može da se prevede i kao odmor šeika, ovo mesto i jeste odmorište šeika iz bogatog arapskog podneblja. Egipatski predsednik Mubarak tu ima predsednički apartman a svi najugledniji hotelski lanci imaju svoje hotele: "Interkontinental", "Hilton", "Šeraton" i "Ric" utrkuju se da prihvate evropske i svetske razmažene turističke hodočasnike, a zvezdice u ponudi tačno to i znače.

– U sto osamdeset hotela, sa više od 20 hiljada kreveta, što nije konačna cifra jer se stalno grade novi, u Šarm el Šeiku svih 365 dana u godini je sezona – iznosi nam podatke Branko Veledinović, vodič Kontikija.

Temperatura mora u ovo doba godine je oko 20 stepeni, a vazduha 30 do 35. Letovati se, dakle, može cele godine, a Šarm el Šeik živi i danju i noću. Ima mnogo mogućnosti za izlete. Možete da krstarite Crvenim morem, za svega desetak dolara, a tokom vožnje brodovima sa providnim dnom divićete se podvodnom svetu korala u nacionalnom parku Ras Muamed. Ili da džipovima idete u foto-safari kroz pustinju. Ili da ustanete u cik zore i odete do 500 kilometara udaljenog Kaira. Naši turisti, kojih ovde ima rame uz rame sa Nemcima, Englezima i Rusima, najčešće odlaze do dva sata udaljenog manastira svete Katarine, jednog od najstarijih manastira pod jurisdikcijom Grčke pravoslavne crkve. Sagrađen je u šestom veku i opasan zidovima po naređenju cara Justinijana. To je sveto mesto a grančica sa Mojsijevog grma kupine oprašta vam sve ovozemaljske grehe.

Ljubazni trgovci vas prosto vuku za rukav u živopisne radnje. Nude nakit od srebra, veoma jeftinog, ogrlice od korala, mala juvelirska remek-dela od zlata i dragog kamenja, bižuteriju, delove nacionalne nošnje, nargile. Za sve se treba cenkati, a u tom ritualu, ako ste talentovani i uporni, cenu možete skoro da prepolovite. Plaća se u dolarima, evrima ili egipatskoj funti. Jedan dolar vredi šest, a evro 7,2 egipatske funte. Cene su slične beogradskim. Kapućino je dva evra, i na plaži i u glavnoj ulici u kafiću, a pristojno se ruča za manje od deset evra. Načičkani restorani, svih nacionalnih kuhinja, kafići, pa čak i Mekdonaldsovi restorani noću su okupani svetlošću, svojevrsnim lajt-šouom. Glavnom ulicom, duž obale, šire se mirisi neobičnih začina i mirišljavog dima iz nargila koje znatiželjni obavezno probaju zavaljeni u jastuke umesto fotelja. Sve je podređeno ovozemaljskom uživanju i, što reče globtroter Slobodan Mićić, ko jednom oseti šarm Šarm el Šeika vraća mu se iznova i iznova.