У Културном додатку у суботу 23. јуна:

ИЗ РУКОПИСА - У усамљеничком чамцу са Андрићем

Знајући да са Александром Вучом „зимује” у истом хотелу, питао сам се зашто и Вучо не излази у шетњу, бар до пристана. „Вучо, а и остали гости у ово време пливају у хотелском базену!” одговорио је Андрић. „Ја то избегавам. Имам отпор према том ’масовном’ купању”
Павле Угринов (15. април 1926 – 23. јун 2007)
 

ОКРУГЛИ СТО: УНИВЕРЗИТЕТ У ТРАНЗИЦИЈИ - Тако се Болоња не спроводи

На „Политикином” округлом столу посвећеном знању у транзицији, односу државних и приватних факултета, Стратегији развоја образовања у Србији и „болоњи”, пре неки дан разговарали су професори приватних и државних унвиверзитета, некадашњи и актуелни предаставници Министарства образовања и представници студентских асоцијација као и и Весна Рогановић, уредница културног додатка и наша новинарка Сандра Гуцијан, које су и приредиле овај темат.

Радивоје Митровић: Зашто данас у Винчи и на Београдском универзитету не предаје ни један странац, зашто наше образовање није конкурентно ни са регионом, а камоли светом?

Нада Поповић-Перишић: Пошто државни факултети наплаћују школарину, то је мешовито, а не државно власништво. Држава треба да помогне и приватне факултете. Прошли смо кроз исту акредитацију, треба да имамо иста права

Невенка Жаркић-Јоксимовић: Зна се ко је ко, иако смо и једни и други добили акредитацију. Ми на државним факултетима немамо слободу да одредимо колика ће бити наша школарина, не трчимо исту утакмицу под истим условима

Милош Милетић: Стратегија тихо потенцира приватизацију државних факултета, то да морају да изађу на тржиште. А шта ће бити са оним који нису способни на тржишту да се снађу? Шта да производи сликар?

Србијанка Турајлић: Уметнички факултети су једини у овој земљи где професори мисле да оно што они раде као уметници иде њима у џеп а држава треба да им обезбеди све

Милован Витезовић: Краљевина Југославија је направила добру гимназију а ми смо је уништили. Ако немате јаку гимназију, како да имате јак универзитет?

Никола Мијаиловић: Већина факултета није реформисала студентске програме те су студенти преоптерећени и често не могу да остваре свих 48 бодова. Терет реформе треба да сносе и професори

 
МЕЂУЧИН - Концептуализовање шољица и мајица

Младеновићево уметничко вођење Атељеа карактерише травестија од заоштреног концепта, политичке освешћености, до маркетиншког, комерцијалног гега... Једни сматрају да је његов највећи грех бахатост, други да је то узурпирање позиција, а мени је, као критичару и грађанину, највећи проблем управо то што је издао највиталнији модел уметничког вођења позоришта – интелектуално концептуализовање репертоара. Могу да наслутим зашто Борка Павићевић, колико год уздржано, ипак подржава Младеновића. Зато што у његовим насловима сезона (Револуција, N(EX)t YU...) препознаје оно што је њој, а и мени заједно с њом, веома битно у театру
Иван Меденица
........................... 

МЕРА ЗА МЕРУ - Да, али...
Прошли пут сам мрзео не, а данас ћу да се навадим на оне који кажу да и одмах додају али... Уствари, често кажу и не, али... то је код њих исто
Александар Мандић

........................

СВЕДОЧАНСТВО - Одумирање књиге
Једнако је неизвесно како ће се у електронској епохи додељивати „Нинова”, Гонкурова или Пулицерова награда. Да ли ће одабрана и награђена дела бити свакоме доступна на интернету (што би било културолошки сврсисходно) или ће се коришћење наплаћивати (што ће умногостручити илегално копирање текстова? Футуролози предвиђају да ће електронски текстови моћи „експресно” да се преносе директно у људски мозак, чак и за време спавања
Влада Петрић

........................

ЗАПИС - Српски писци, духови у соби које једино ја видим
Иако су песме интимне, оне реагују на политику света око нас: на искуство путовања и сеоба, рата и распада, на бол изгубљених језика и култура које је осетила генерација расута у егзилу, пише ауторка у поговору својој збирци „Солунски анђео” у издању „Архипелага”, коју ће сама представити у четвртак у београдском Дому омладине, на Фестивалу европске књижевности
Весна Голдсворти
........................ 

ПОРТРЕТ - Затвореник у ружи
Још 1957. Бранко Миљковић је записао: „Ова поезија је јабука од злата у башти наше најмлађе поезије где иначе има доста сумњивог воћа”. Тако се Драган Колунџија надмоћно придружио плејади младих и даровитих песника
Ратко Божовић

ПРОЈЕКТИ - Сакривање Калемегдана
Нови објекат на Савском пристаништу би својим прејаким просторним и визуелним дејством бацио у недозвољени засенак цео парк који представља не само нашу него и европску непроцењиву природну, историјску и амбијенталну драгоценост. Замисао Фуџимота је на линији савремених урбаних егзибиција какве се појављују у Дубаију, Сингапуру, Шангају, Лас Вегасу и било би лепо кад би и Београд могао да себи приушти једну такву, али на другом месту
Милорад Х Јевтић

АВЕНИЈА АМЕРИКА - Порнографија за маме
Феноменалан успех трилогије „Педесет нијанси сивог” демонстрирао је и неочекивани учинак могућности електронског читања: васкрс жанра еротске литературе
Милан Мишић