Ратко Младић у Лазарево отишао аутобусом

Тужилаштво за ратне злочине води истрагу против 13 особа због скривања хашких оптуженика, а као сведок биће саслушан Раде Булатовић, бивши начелник БИА

Тужилаштво за ратне злочине води кривични поступак против 13 особа, за које се сумња да су учествовале у помагању и скривању оптужених за ратне злочине Ратка Младића, Радована Караџића, Горана Хаџића и Стојана Жупљанина.

Како је изјавио Владимир Вукчевић, тужилац за ратне злочине потпуно су разоткривена кретања оптуженика и особа које су биле у контакту са хашким оптуженицима.

„У току је кривични поступак против 13 особа осумњичених да су учествовале у помагању и скривању хашких оптуженика”, рекао је Вукчевић на конференцији за новинаре и истакао да ће бити саслушан и бивши директор Безбедносноинформативне агенције Раде Булатовић, иако тужилаштво нема довољно материјала за покретање кривичног поступка.

„Желимо да затворимо хашку причу. Да ли ће у предмету ’јатаци’ бити хапшења, видећемо”, нагласио је тужилац.

Према његовим речима, од 13 осумњичених, шест особа је окривљено за скривање Младића, а седам за помагање Жупљанину, од којих су двоје осумњичених били на високим функцијама на локалним нивоу, казао је тужилац.

„За помагање у скривању Младића у току је кривични поступак против шест особа, а међу њима и против високо позиционираног припадника војске у пензији, док су остале особе у сродству са Младићем”, изјавио је тужилац, не желећи да открије ниједно име са списка осумњичених.

Познато је одраније да је у току истрага која треба да расветли скривање Младића, у којој је међу осумњиченима и генерал Ацо Томић, бивши начелник КОС ВЈ. Како „Политика” сазнаје, Томић је већ саслушан у том поступку, а ускоро би требало да буде подигнута и оптужница. Међу осумњиченима је и Младићев рођак Бранислав Младић, који је признао да је генерала крио у Лазареву.

„Ратко Младић крио се у војним објектима све до доношења Закона о сарадњи са Хашким трибуналом, уз наредбу команданта прве армијске области и уз знање тадашњег начелника Генералштаба Небојше Павковића, који би такође био процесуиран да није у Хагу. Пре напуштања објеката, подршку му је поред вода за заштиту који је био сачињен од његових војника и сарадника, дао и тада високи функционер војне безбедности, сада генерал у пензији. То је трајало 15 дана од 15. маја до 1. јуна 2002. године”, навео је Вукчевић.

Упитан да ли је реч о Аци Томићу уз опаску да је о његовој повезаности са Младићем писала „Политика”, Вукчевић је само поновио функцију осумњиченог, што је изазвало смех новинара.

Тужилац је додао да је Младић затим напустио војне објекте и да га је преузела мрежа сарадника из Војске Републике Српске, коју су предводили Јово Ђого и Станко Ристић. Омогућили су му да се крије на 11 локација у Београду и у Сремској Митровици. Вукчевић је навео да тужилаштво поуздано зна да је бившем директору БИА Булатовићу из Републике Српске „послат контакт” који је знао за 11 адреса на којима се Младић заиста скривао, али да тужилаштво нема довољно материјала да би против Булатовића започео кривични поступак.

„У сваком случају Раде Булатовић ће бити саслушан. Позваћемо га у својству грађанина да нам објасни неке ствари”, истакао је Вукчевић.

„БулатовићјеналожиодасеухапсигрупаЈоваЂогаиСтанкаРистића, анијечекаодагаодведудоМладића, чимеједаознакМладићудајецеламрежањеговихјатакаоткривена”, навеојеВукчевић.

После њиховог хапшења, 25. јануара 2006. године, Младића је преузела родбина његове супруге Босе Младић и он се тада скривао у једном малом месту, недалеко од Београда.

„Надлежни органи једном су обављали претрес у близини места где се Младић крио. Сматрам да је то обављено крајње непрофесионално и траљаво. Тада им је Младић био надохват руке, прецизније на 200 метара. После два дана, Младић је напустио то место”, казао је тужилац.

Како „Политика” сазнаје, у месту недалеко од Београда претресане су три куће, 5. априла 2006. године. Претрес су обављали припадници БИА и МУП, без присуства чланова Службе за откривање ратних злочина. Догодило се да су две куће претражене, док у трећој није било власника, па полиција није могла да провали унутра. Испоставило се да је Младић био баш у тој кући. Уместо да и та кућа буде прегледана, полиција је позвала телефоном власника и наложила му да се јави у станицу полиције на Чукарици. Младић је, по сазнањима „Политике”, са овог места отишао код родбине у Лазарево. Путовао је, како је откривено истрагом, аутобусом, а нађена је и аутобуска карта до Лазарева коју је том приликом купио. Вукчевић је потврдио да је Младић, током пет година скривања у Лазареву, доживео два лакша мождана удара.

Говорећи о скривању Жупљанина, Вукчевић је рекао да је овај хашки оптуженик имао најорганизованију мрежу помагача од којих је раније процесуирано шест, а сада још четири особе. Његов шифрарник је кључни елемент наше истраге, а то је акција у Нишу, када му је дојављено да се не враћа кући, казао је тужилац.Вукчевић је навео да је Раде Булатовић шифрарник о скривању Жупљанина, по речима, једног сведока, добио годину дана пре његовог хапшења.

Уз анализу шифрарника, могло се претпоставити где ће се Жупљанин скривати и тако је ухапшен, казао је он. Вукчевић је рекао да је дао Радету Булатовићу информацију о локацији где се скрива Жупљанин.

„Акција је почела два сата касније и претпостављам да му је претходно неко јавио да побегне или да се не враћа кући, јер смо нашли укључен компјутер и лонче за кафу на рингли, као и шифрарник”, казао је тужилац.

-----------------------------------------------------------

Караџић на слици Моме Капора

Тужилац је казао да су Радовану Караџићу помагали чланови његове најуже породице који се не могу процесуирати.

По сазнањима тужилаштва, одређени број људи знао је ко је доктор Драган Дабић, што је био Караџићев псеудоним, али нема доказа да су они учествовали у помагању скривања Караџића.

Вукчевић је показао цртеж покојног писца Моме Капора на којем је лик веома сличан доктору Дабићу и који се налази у Караџићевој књизи песама за децу „Има чуда нема чуда”. Како „Политика” сазнаје, Караџић је у време када је био на хашкој потерници седео у Клубу књижевника а друштво су му правили познати београдски интелектуалци. Нема, међутим, доказа да су му ти људи помагали у његовом скривању.