Племенска или црквена имовина

Београдска патријаршија незаконито присваја имовину племена Паштровића, пожалио се одлазећем амбасадору Европске уније у Црној Гори Леополду Мауреру Мираш Дедеић, поглавар „Црногорске православне цркве”. Он је објаснио да је са државе и племена Паштровића незаконито исписано неколико приморских цркава и манастира који су уписани на Српску православну цркву. Дедеић, као и неки државни званичници Црне Горе, сматра да СПЦ својата црногорску државну и племенску имовину, истичући да су се одвајкада цркве и манастири водили на државе, братства и племена. За протојереја-ставрофора мр Велибора Џомића, координатора Правног савета Митрополије црногорско-приморске, питање црквене имовине у Црној Гори је јасно.

– Оно је решено на исти начин као и за сва друга правна и физичка лица у Црној Гори. Има политиканата који сматрају да је имовина Митрополије и других епархија СПЦ у Црној Гори, али не и имовина Католичке цркве и Исламске заједнице, државна имовина”. Захтеви за незаконито подржављење црквене имовине нису правно утемељени. То је покушано пре неколико година када су једним закључком исписали Митрополију као власника 24 цркве у Цетињу. Та незаконита акта су поништена пресудама Управног суда. Имовину свих правних и физичких лица, па и цркава и верских заједница као правних лица, пре свега штите међународне конвенције, али и Устав Црне Горе. Неспорно је да има идеја о отимачини онога што је преостало након комунистичке национализације. Руку на срце, ни комунистима није падало на памет да одузму храмове и манастире од Цркве – објашњава отац Велибор.

Посебан проблем за СПЦ у Црној Гори представљало је одбијање издавања дозвола за боравак свештеницима и монасима, са образложењем црногорског МУП-а да црква у којој служе није регистрована у МУП-у.

– У важећем комунистичком Закону о правном положају верских заједница од 1977. године не постоје појмови „регистрације и регистра” него „евиденције”. У томе постоји велика правна разлика, јер је упис у регистар конститутивног, а упис у евиденцију декларативног карактера. Закон обавезује само новоформиране верске заједнице да чин оснивања пријаве МУП-у. Уосталом, тумачења МУП-а о „нерегистрованој Митрополији” су декласирана образложењима Управног суда – каже отац Велибор.

Пре неколико дана, приликом посете председника Црне Горе Филипа Вујановића Ватикану званично је ступио на снагу Темељни уговор којим се регулише положај Римокатоличке цркве у Црној Гори. Слични уговори потписани су и са исламском и јеврејском заједницом, али не и са СПЦ.

– Могућност потписивања уговора постоји, али само под условом да не нарушава црквено устројство и канонски поредак. А све док не потпишу уговор са СПЦ остали уговори „висе у ваздуху”. Иначе, потписани уговори су неприменљиви у садашњем правном систему, па тај процес личи на оно „ево ти ништа и држи га чврсто” – објашњава протојереј-ставрофор мр Велибор Џомић.

Ј. Чалија