Опипавање пулса или искрен заокрет

Непримерено и провокативно антисрпско скандирање на утакмици женских кошаркашких репрезентација Србије и Црне Горе на Цетињу пре десетак дана, на које иначе нису реаговали званичници ни у Београду ни у Подгорици, вратило нас је у нека лоша времена и подсетило да један део јавности у овој земљи Србију и Србе још доживљава као непријатеље.

Ни црногорски званичници протеклих година, нису се нажалост, много трудили да утичу на промену овакве атмосфере. Напротив. Критике како Београд не одустаје од великосрпских претензија обележиле су односе између две земље у ових шест година од проглашења независности.

Због тога је помало неуобичајено одзвањала тишина из Подгорице после речи новог председника Србије Томислава Николића. Подсетимо он је у интервјуу за телевизију Црне Горе рекао да признаје Црну Гору као државу, али да не признаје разлику између Срба и Црногораца.

„Црногорци су настали од Срба, а сад су самостални и имају своју државу, али треба да Србе прихвате као равноправне партнере. Само тако Црна Гора може да напредује”, констатовао је Николић.

Да ли одсуство реакције може да се тумачи као да Подгорица коначно „спушта лопту” или, пак, још само опипава пулс после промена на челу Србије?

У чињеници да је црногорски председник Филип Вујановић у врло кратком року два пута боравио у Србији – на инаугурацији Томислава Николића и на самиту шефова држава и влада југоисточне Европе – неки су видели назнаке новог односа Подгорице према Београду.

„Николић је исказао чврсто опредељење да ће афирмисати добросуседске односе. Треба да сарађујемо као партнери, као две независне државе које ће поштовати свој суверенитет, које се неће мешати у унутрашње ствари друге државе, али које ће знати да треба блиско да сарађују”, поручио је Вујановић.

И по првој изјави министра спољних послова Црне Горе Милана Роћена после Николићевог избора дало се закључити да за Подгорицу избор Николића за председника Србије није проблематичан са становништва добросуседских односа. „Ја сам сигуран да избор Николића за председника Србије не може негативно утицати на развој односа у Србији, а самим тим ни у региону”, рекао је Роћен и устврдио да ће се „због наше историјске блискости позитивни ефекти прелити пре свега у Црну Гору”.

Роћенове речи заиста делују охрабрујуће јер је реч о човеку који је колико до јуче био међу оним црногорским политичарима који нису имали превише речи хвале за Београд. Тако је, прошле године, стајући у одбрану лидера Демократске партије социјалиста Мила Ђукановића који је Србију означио као „један од проблема Балкана због Косова и Метохије”, Роћен оценио да „ако Србија говори о повезаности политике с организованим криминалом, то ради из сопственог искуства”.

Због оваквих изјава српски званичници нису присуствовали обележавању петогодишњице црногорске независности. И председник Скупштине Црне Горе и лидер СДП-а Ранко Кривокапић који протеклих година није успевао да се најбоље разуме са званичницима Србије рекао је да ће свако ко је изабран вољом грађана Србије имати његово пуно поштовање.

Директор Центра за регионализам Александар Попов је задовољан оваквим реакцијама црногорских званичника. У томе што из Подгорице није било нервозних реакција на Николићеве речи он види њихову жељу да се искористи историјска прилика после ових избора да се направи шанса за нови почетак.

„Претпостављам да они зато сада пипају пулс, а председник Филип Вујановић је веома толерантан човек. Лопта је сада код Србије”, сматра Попов.

Он подсећа да су и из Београда често стизали негативни сигнали па смо се, како каже, тако мешали у попис у Црној Гори јер се водила кампања да се што више људи изјасни као Срби. Имали смо проблема и око Стратегије за дијаспору у којој је речено да циљ Србије треба да буде установљавање Срба као конститутивног народа у Црној Гори.

Историчар Чедомир Антић, међутим, у оваквим иступима црногорских званичника не види никакву добру вољу за нови почетак.

„Режим ДПС-а и СДП-а је заснован на екстремном национализму и на негацији легитимних права српског народа у Црној Гори. Они, међутим, данас имају озбиљне проблеме са интеграцијом у ЕУ. Не иду им наруку ни уставне промене које подразумевају споразум са делом опозиције и некаква попуштања српском народу. Управо зато они настоје да постигну некакав споразум са властима у Србији”, уверен је Антић.

За разлику од њих власти у Србији, како оцењује, немају озбиљну државну и националну политику већ све гледају кроз призму личних ставова и интереса својих странака.

„То да ли су Срби и Црногорци један народ одговор је дао народ Црне Горе више пута – они нису један народ. Да ли су некада сви Црногорци били Срби – јесу. Србија не може сада да се понаша као да се та промена није догодила”, објашњава Антић.

Према његовим речима проблем је што Срби и даље немају права у Црној Гори, а то делом могу да захвале и томе што Србија никада није поставила њихова права као свој циљ.

„Ми смо жртвовали њихова права да бисмо одржали лажну СРЈ и лажну државну заједницу СЦГ која је била по мери политичара у Београду и неколико интересних црногорских група у Београду. У овом тренутку српска деца у Црној Гори уче црногорски језик, врши се потпуна асимилација Срба, а споразуми које српске странке могу да наметну нису довољно повољни по српски народ”, наглашава Антић.

Он оцењује да би за Србију било јако важно да са Црном Гором не прави споразуме ако при томе не заштити српски народ. Јер ако Србија не стане иза њих као озбиљна, модерна, мирољубива, европска земља, која зна шта жели, они ће имати све више тешкоћа.

„Ја видим избор Николића као шансу за црногорске власти јер он још има хипотеку бившег радикала и он ће бити попустљивији у пуно ствари према Албанцима са КиМ и према суседним национализмима. Ако то буде тако онда ће Црна Гора користити ту чињеницу”, тврди Антић.

Попов, међутим, сматра да кривца што односи никада нису потпуно нормализовани не треба тражити само у Подгорици.

„У ових шест година од када је проглашена црногорска независност увек је постојала нека љутња у Београду што нас је напустио наш народ. То шкоди грађанима и Србије и Црне Горе. Сад две стране пипају пулс да се види да ли има шансе да се ствари врате у нормалу и да се коначно крене у решавање спорних питања”, закључује Попов.