Opipavanje pulsa ili iskren zaokret

Neprimereno i provokativno antisrpsko skandiranje na utakmici ženskih košarkaških reprezentacija Srbije i Crne Gore na Cetinju pre desetak dana, na koje inače nisu reagovali zvaničnici ni u Beogradu ni u Podgorici, vratilo nas je u neka loša vremena i podsetilo da jedan deo javnosti u ovoj zemlji Srbiju i Srbe još doživljava kao neprijatelje.

Ni crnogorski zvaničnici proteklih godina, nisu se nažalost, mnogo trudili da utiču na promenu ovakve atmosfere. Naprotiv. Kritike kako Beograd ne odustaje od velikosrpskih pretenzija obeležile su odnose između dve zemlje u ovih šest godina od proglašenja nezavisnosti.

Zbog toga je pomalo neuobičajeno odzvanjala tišina iz Podgorice posle reči novog predsednika Srbije Tomislava Nikolića. Podsetimo on je u intervjuu za televiziju Crne Gore rekao da priznaje Crnu Goru kao državu, ali da ne priznaje razliku između Srba i Crnogoraca.

„Crnogorci su nastali od Srba, a sad su samostalni i imaju svoju državu, ali treba da Srbe prihvate kao ravnopravne partnere. Samo tako Crna Gora može da napreduje”, konstatovao je Nikolić.

Da li odsustvo reakcije može da se tumači kao da Podgorica konačno „spušta loptu” ili, pak, još samo opipava puls posle promena na čelu Srbije?

U činjenici da je crnogorski predsednik Filip Vujanović u vrlo kratkom roku dva puta boravio u Srbiji – na inauguraciji Tomislava Nikolića i na samitu šefova država i vlada jugoistočne Evrope – neki su videli naznake novog odnosa Podgorice prema Beogradu.

„Nikolić je iskazao čvrsto opredeljenje da će afirmisati dobrosusedske odnose. Treba da sarađujemo kao partneri, kao dve nezavisne države koje će poštovati svoj suverenitet, koje se neće mešati u unutrašnje stvari druge države, ali koje će znati da treba blisko da sarađuju”, poručio je Vujanović.

I po prvoj izjavi ministra spoljnih poslova Crne Gore Milana Roćena posle Nikolićevog izbora dalo se zaključiti da za Podgoricu izbor Nikolića za predsednika Srbije nije problematičan sa stanovništva dobrosusedskih odnosa. „Ja sam siguran da izbor Nikolića za predsednika Srbije ne može negativno uticati na razvoj odnosa u Srbiji, a samim tim ni u regionu”, rekao je Roćen i ustvrdio da će se „zbog naše istorijske bliskosti pozitivni efekti preliti pre svega u Crnu Goru”.

Roćenove reči zaista deluju ohrabrujuće jer je reč o čoveku koji je koliko do juče bio među onim crnogorskim političarima koji nisu imali previše reči hvale za Beograd. Tako je, prošle godine, stajući u odbranu lidera Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića koji je Srbiju označio kao „jedan od problema Balkana zbog Kosova i Metohije”, Roćen ocenio da „ako Srbija govori o povezanosti politike s organizovanim kriminalom, to radi iz sopstvenog iskustva”.

Zbog ovakvih izjava srpski zvaničnici nisu prisustvovali obeležavanju petogodišnjice crnogorske nezavisnosti. I predsednik Skupštine Crne Gore i lider SDP-a Ranko Krivokapić koji proteklih godina nije uspevao da se najbolje razume sa zvaničnicima Srbije rekao je da će svako ko je izabran voljom građana Srbije imati njegovo puno poštovanje.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov je zadovoljan ovakvim reakcijama crnogorskih zvaničnika. U tome što iz Podgorice nije bilo nervoznih reakcija na Nikolićeve reči on vidi njihovu želju da se iskoristi istorijska prilika posle ovih izbora da se napravi šansa za novi početak.

„Pretpostavljam da oni zato sada pipaju puls, a predsednik Filip Vujanović je veoma tolerantan čovek. Lopta je sada kod Srbije”, smatra Popov.

On podseća da su i iz Beograda često stizali negativni signali pa smo se, kako kaže, tako mešali u popis u Crnoj Gori jer se vodila kampanja da se što više ljudi izjasni kao Srbi. Imali smo problema i oko Strategije za dijasporu u kojoj je rečeno da cilj Srbije treba da bude ustanovljavanje Srba kao konstitutivnog naroda u Crnoj Gori.

Istoričar Čedomir Antić, međutim, u ovakvim istupima crnogorskih zvaničnika ne vidi nikakvu dobru volju za novi početak.

„Režim DPS-a i SDP-a je zasnovan na ekstremnom nacionalizmu i na negaciji legitimnih prava srpskog naroda u Crnoj Gori. Oni, međutim, danas imaju ozbiljne probleme sa integracijom u EU. Ne idu im naruku ni ustavne promene koje podrazumevaju sporazum sa delom opozicije i nekakva popuštanja srpskom narodu. Upravo zato oni nastoje da postignu nekakav sporazum sa vlastima u Srbiji”, uveren je Antić.

Za razliku od njih vlasti u Srbiji, kako ocenjuje, nemaju ozbiljnu državnu i nacionalnu politiku već sve gledaju kroz prizmu ličnih stavova i interesa svojih stranaka.

„To da li su Srbi i Crnogorci jedan narod odgovor je dao narod Crne Gore više puta – oni nisu jedan narod. Da li su nekada svi Crnogorci bili Srbi – jesu. Srbija ne može sada da se ponaša kao da se ta promena nije dogodila”, objašnjava Antić.

Prema njegovim rečima problem je što Srbi i dalje nemaju prava u Crnoj Gori, a to delom mogu da zahvale i tome što Srbija nikada nije postavila njihova prava kao svoj cilj.

„Mi smo žrtvovali njihova prava da bismo održali lažnu SRJ i lažnu državnu zajednicu SCG koja je bila po meri političara u Beogradu i nekoliko interesnih crnogorskih grupa u Beogradu. U ovom trenutku srpska deca u Crnoj Gori uče crnogorski jezik, vrši se potpuna asimilacija Srba, a sporazumi koje srpske stranke mogu da nametnu nisu dovoljno povoljni po srpski narod”, naglašava Antić.

On ocenjuje da bi za Srbiju bilo jako važno da sa Crnom Gorom ne pravi sporazume ako pri tome ne zaštiti srpski narod. Jer ako Srbija ne stane iza njih kao ozbiljna, moderna, miroljubiva, evropska zemlja, koja zna šta želi, oni će imati sve više teškoća.

„Ja vidim izbor Nikolića kao šansu za crnogorske vlasti jer on još ima hipoteku bivšeg radikala i on će biti popustljiviji u puno stvari prema Albancima sa KiM i prema susednim nacionalizmima. Ako to bude tako onda će Crna Gora koristiti tu činjenicu”, tvrdi Antić.

Popov, međutim, smatra da krivca što odnosi nikada nisu potpuno normalizovani ne treba tražiti samo u Podgorici.

„U ovih šest godina od kada je proglašena crnogorska nezavisnost uvek je postojala neka ljutnja u Beogradu što nas je napustio naš narod. To škodi građanima i Srbije i Crne Gore. Sad dve strane pipaju puls da se vidi da li ima šanse da se stvari vrate u normalu i da se konačno krene u rešavanje spornih pitanja”, zaključuje Popov.