Харадинајев повратак у Хаг

Специјално за "Политику" од дописника Бете
Док на слободи у родном селу Глођане код Дечана проводи последње дане пред повратак у Хаг на суђење, заказано за 5. март, име Рамуша Харадинаја у судницама Хашког трибунала зазиру да помену и његове присталице.

Сведочећи недавно против шесторице бивших српских званичника, оптужених за злочине на Косову, Сабит Кадрију из Вучитрна је спремно потврдио да је члан Алијансе за будућност Косова, али је, затим, упорно одбијао да одговори на питање бранилаца ко је лидер те партије, одбацујући га као "провокативно".

Тек пошто га је повишеним и помало резигнираним гласом судија Ијан Бономи упозорио да мора одговорити на потпуно регуларно питање, преко Кадријуових усана прешло је Харадинајево име.

Не много битан за процес против бившег председника Србије Милана Милутиновића и петорице његових бивших сарадника, описани детаљ, међутим, као у огледалу одражава муку коју, две недеље пре почетка суђења самом Харадинају, мучи канцеларија Карле дел Понте.

У поднеску судијама, ових дана, тужиоци нису крили да им сведоци против Харадинаја и двојице кооптужених, што је суђење ближе, постају све недоступнији, иако су трећини одобрене мере заштите, а "многи" су и пресељени. Искази двадесетак сведока биће понуђени у писаном облику, зато што они из различитих разлога неће бити у стању да сведоче "уживо" у судници. "Многи сведоци оклевају да сведоче, нарочито они који живе у малим селима веома близу оптуженом и местима злочина. Заиста је неизвесно да ли ће исказ дати сведоци који подупиру неке тачке оптужнице", предочио је тужилац Дејвид Ре, уз напомену да ће због тога можда морати и да одустане од неких оптужби.

Читано између редова, Ре даје судијама на знање какав је учинак одлуке трибунала да – упркос оштром противљењу тужилаштва – Харадинаја не само пусти на привремену слободу, недуго пошто се у марту 2005. године право из фотеље премијера Косова добровољно предао, него и да му затим из политичких разлога дозволи да јавно наступа на Косову.

Повратак у Хаг, у понедељак 26. фебруара, Харадинај, наиме, дочекује на месту на којем су, према оптужници, снаге ОВК из "оперативне зоне Дукађин" под његовом командом починиле тешке злочине над Србима, Ромима, муслиманима и "нелојалним" Албанцима, прецизно побројане у чак 37 тачака, укључујући убиства, силовање, противправно затварање и присилно премештање цивила, злостављање, окрутно поступање, уништавање имовине и друга нехумана дела.

Виђен очима Унмика, Харадинај на привременој слободи благотворно делује на мир и стабилност на Косову. Јавним наступима, он "помаже миру и помирењу" и "постизању циљева међународне заједнице" на Косову, пише у једном од докумената администрације УН упућених трибуналу. Став хашког тужилаштва, које такође заступа УН, потпуно је супротан: и само присуство Харадинаја на Косову, а поготово у подручју где су злочини почињени, узнемирава и застрашује сведоке, те поткопава предстојеће суђење.

Када га виде на телевизији и у јавности жртве и сведоци "стичу утисак да је власт још у рукама Харадинаја, упркос томе што је оптужен за ратне злочине над њима", те да се он враћа у "улогу кључног играча политичке сцене на Косову уз подршку Унмика". "Када сведок види да мисија УН има тако добро мишљење о оптуженом и да он даје телевизијске интервјуе, то је лоша порука – веома лоша порука", упозорио је саветник главне тужитељке Антон Никифоров пошто је Харадинај, уз одобрење трибунала, крајем прошле године дао интервју приштинској Телевизији 21.

Претпретресно и жалбено веће трибунала су, одобравајући јавне наступе Харадинаја, нашли да нема разлога да се оптуженом и Унмику не поверује на реч. "Субјективни страх сведока није сам по себи разлог" да се Харадинају ускрати привремена слобода и јавни политички рад, оцениле су судије, што је изазвало "констернацију" и оштру реакцију главне тужитељке.

Проблем "распрострањеног и систематичног" узнемиравања и напада на сведоке на Косову тужиоци су имали и на првом суђењу једном од заповедника ОВК, Фатмиру Љимају, а Дел Понтеова је пред Саветом безбедности УН сугерисала и да је то један од разлога због којих је Љимај ослобођен.