Славе из Србије зa Унескову листу

Центар за нематеријално културно наслеђе (НКН) Србије,при Етнографском музеју у Београду, недавно је отвориоминистар културе Предраг Марковић. Том приликом је наглашено да је отварање центра само почетак и да све активности у вези са НКН треба да заживе, пре свега требало би да се заврши законски оквир којим ће се регулисали област НКН, на чему Министарство културе ради са Правним факултетом у Београду. Наиме, услов који омогућава да предложимо елементе нашег НКН за упис на Унескову листу, јесте доношење закона који ће ту област регулисати. Без таквог закона не можемо да размишљамо о номинацији за Унескову листу .

Министарство културе је, поштујући обавезе Конвенције Унеска о очувању НКН коју је Србија ратификовала у мају 2010, поставило нови системзаштите иформирало мрежуза очување НКН, коју чине Национални комитет за НКН, Комисија за упис у регистар НКН, мрежа координатора и Центар за НКН у Етнографском музеју.

Вилма Нишкановић, директорка Етнографског музеја ће водити Центар за НКН, док се не одреди ко ће се званично бити на његовом челу. О будућим активностима и самом Центру, директорка Нишкановић је за „Политику” рекла:

– Идеја о оснивању Центра је потекла од Министарства културе и Душице Живковић, помоћнице министра културе. После потписивања Конвенције Унеска о заштити НКН било је јасно да ће центар бити место за сливање података о елементима НКН, начинима за њихову заштиту, обрађивање података, уписивање у обрасце и прослеђивање комисији за упис елемената НКН и нашем Комитету при Министарству културе. У протеклих годину дана пристигло је 36 елемената за упис у регистар, остварена је сарадња Министарства културе са регионалним координаторима којих има седам у свим деловима Србије. Од тих 36 предложено је да се размотри 27 предлога. Комитет једини има ингеренције за упис елемената на националну листи НКН, али и за упис на Унескову листу НКН. И то ће моћи да се учини до 31. марта наредне године, али само ако се донесе закон који регулише заштиту НКН.

Вилма Нишкановић је додала:

– Регистар елемената НКН је нешто што треба да заживи у центру, тих 27 предлога се у писаној форми уносе у нашу базу података. Дакле, регистар са елементима НКН Србије имаће комплетну документацију (упитнике-обрасце направљене по ставовима Унескове конвенције, податке о сваком елементу у шест тачака, са још неколико подтачака, опис елемената, имена извођача, локалних заједница или појединаца који су у обавези да очувају одређени елемент наслеђа итд.) Биће ту сачувана и аудио-визуелна документација. Активности Центра за НКН ће се ширити временом. Прошле године је објављен и први број часописа о заштити НКН у коме су радове представили наши познати стручњаци.

Директорка истиче да су сви елементи углавном проучени, јер се наши стручњаци већ један век баве нашим наслеђем.

Душица Живковић, помоћница министра културе, на свечаном отварању Центра за НКН, је истакла такође да је за упис у Национални регистар НКН стигло првих 36 предлога, које је Комисија за упис елемената упутила Националном комитету. Сви предлози биће сачувани у бази података, а уследиће обрада материјала и појединачни пројекти на афирмацији и промоцији НКН. Национални комитет Србије је од пристиглих предлога начинио ужи избор за упис на репрезентативну листу НКН човечанства Унеска, у ком су се нашли:крсна, породична слава,молитва, ђурђевдански обред, коло, коло у три, коло у шест корака, певање уз гусле, фрулашка пракса, наивно сликарство Словака, обичај изливања и паљења ратарских свећа,пиротско ћилимарство, грнчарија из Злакусе...

Душица Живковић је нагласила да сада предстоји наставак едукације и истраживачки пројекти за проналажење и евидентирање елемената НКН, и да је важна друштвена свест да о наслеђу треба заједно да бринемо.