Попис на Космету је замка за Србе

Једна од одредаба предлога решења за Косово и Метохију, коју је специјални изасланик Уједињених нација Марти Ахтисари почетком месеца представио Београду и Приштини, неприхватљива за српски преговарачки тим односи се и на попис становништва у тој покрајини.

Како за "Политику" објашњава Александар Симић, члан српског преговарачког тима, у међународном праву и попис становништва спада у послове које обављају суверене државе. "Због тога је Савет Европе био против тога да Унмик 2004. и 2005. године распише и организује попис становништва на Косову и Метохији. Унмик није по Резолуцији 1244 Савета безбедности УН имао такав мандат. Марти Ахтисари, у свом плану, нигде не помиње независно Косово, али својим планом даје Косову све атрибуте државности и суверенитета. И одредбом о попису становништва Ахтисари даје суверенитет Косову, иако за то није овлашћен. Српски преговарачки тим одбиће Ахтисаријев предлог о попису на Космету и ставиће примедбе на те одредбе", објашњава Симић.

Ахтисаријеве одредбе о попису становништва, као и одредба о ревидирању граница нових српских општина после пописа становништва, замка су за Србе, сматра и др Санда Рашковић-Ивић, председница Координационог центра за Космет и члан Српског преговарачког тима.

– Марти Ахтисари је написао да Србија и околне земље треба да сачине списак расељених и избеглих који желе да се врате на Космет и да дају овлашћења међународним агенцијама да таква лица попишу. Шта то значи? Србија, која по Резолуцији 1244, има суверенитет над Косметом и једина има право да распише попис, Ахтисаријевим планом се, тврди председница Координационог центра за Космет, своди на предлагача списка расељених и прогнаних који желе да се врате на Космет. Како на то гледају расељени? Они кажу да су их међународне организације и агенције већ неколико пута пописивале "као овце", а да се њихов положај није побољшао, нити су им после таквих пописа обезбеђени услови за несметан повратак у завичај. Прављење новог списка за повратак расељени схватају као присилно пребројавање које може да значи да расељеници треба негде да оду, а не зна се куда – додаје др Санда Рашковић Ивић.

Део Ахтисаријевог предлога који говори о ревидирању граница нових српских општина ("Одредбе решења које се односе на оснивање нових општина може, према потреби, да разматра, мења и допуњује међународни цивилни представник након што буде спроведен попис становништва") заправо је "додатак на основну причу". Наиме, поменутом одредбом Ахтисари "удара" на већ договорене принципе и решења о децентрализацији на Космету. Овде се, по речима Александра Симића, Ахтисари понаша по оној народној – једном руком мало даје, а другом више узима. Ахтисари каже да Србима даје пет нових општина, а не каже да су Срби, са образложењем, тражили 15 нових општина. Затим, по Ахтисаријевом плану, после пописа у коме неће бити расељених који су рођени на Космету, Албанци ће имати право да оцењују резултате пописа и да у складу са њима мењају (ревидирају) границе нових српских општина, а да неке од њих чак прогласе и за неодрживе па да их укину. Подразумева се, каже Симић, да ће Српски преговарачки тим одбити такву одредбу.

Марти Ахтисари предлаже да се попис становништва на Космету обави за годину дана од прихватања решења за статус Косова, а да се ревидирање граница српских општина обави шест месеци после одржаног пописа. Ахтисари сматра да су то разумни рокови. Но, поставља се питање да ли су реални.

Др Санда Рашковић-Ивић подсећа да је Босна и Херцеговина Дејтонским споразумом, пре 12 година, проглашена за независну државу, али да у њој још није одржан попис становништва. Једноставно, нису се стекли услови за његово одржавање. У ситуацији кад се знатан број расељених и избеглих није вратио на своја огњишта, пописом би се "зацементирало" етничко чишћење на територији Босне и Херцеговине. То неће становници БиХ, неће стручњаци, нити представници међународне заједнице. А на Космету, на коме је повратак расељених и избеглих знатно мањи него у БиХ, Марти Ахтисари хоће попис за годину дана. То иде, каже др Санда Рашковић-Ивић, у прилог стварању независног, али и моноетничког Косова, јер ће се пописом легализовати етничко чишћење и прогон Срба и не-Албанаца.

И Срби који су остали на Космету, по речима Оливера Ивановића, председника Српске листе за Косово и Метохију, сматрају да би попис становништва "бетонирао" постојеће стање на Космету. Стање није добро ни за Албанце, а за Србе је погубно. Пописом би се расељени Срби и не-Албанци трајно "превели" у обесправљен положај. Ту спадају и они Срби који су у ескалацији албанског насиља 17. марта 2004. године отерани са својих имања и то пред очима представника Унмика и Кфора.

И у овом тренутку, по речима Ивановића, Срби са Космета сматрају да је Србија дужна да заштити своје грађане, оне на Космету, а поготову расељене Србе.

Постоји посебан проблем са расељеним Србима који се налазе у централној Србији. Наиме, како каже Снежана Лакчевић, начелник Одељења за попис становништва у Републичком заводу за статистику, по међународним препорукама за попис становништва, усвојеним 2006. године, потребно је да особа борави бар годину дана на територији где се врши попис. По тој препоруци расељени Срби не могу бити пописани на Космету, јер на њему не бораве већ седам година. Са друге стране, Република Србија их сматра грађанима који привремено бораве на њеној територији.

За разлику од расељених Срба који не могу да се попишу на Космету, то могу да учине, рецимо, Албанци рођени у Албанији, који су на Космет дошли после 10. јуна 1999. године.

Кад год да се попис становништва на Космету обави он мора, истиче Оливер Ивановић, да обухвати имена свих Срба који су на Космету живели пре бомбардовања 1999. године и пре егзодуса Срба у лето 1999. године. Ако се попис на Космету, ипак, одржи у догледно време међународна заједница не би смела, сматра Оливер Ивановић, да дозволи да се попишу Албанци који су рођени у Албанији и који су на Космет дошли после 10. јуна 1999. године. Затим, у попису би морали потпуно једнак третман да имају Албанци, Срби и не-Албанци, који су "трбухом за крухом", или у страху отишли у иностранство.

Међународне европске препоруке за попис становништва, усвојене прошле године, предвиђају, како каже Снежана Лакчевић, да се пописи становништва у европским земљама одрже 2010. године. Ако су, како каже наша саговорница, уређеној Швајцарској потребне четири године за припрему пописа, онда је предлог Мартија Ахтисарија да се попис на Космету спроведе годину дана по одређивању коначног статуса – нереалан.