Поделом до уједињења ЕУ

Преображењу Европске уније, заједнице 27 суверених држава континента, у Савез (сједињених) европских држава нема алтернативе, сажети је закључак изјава за „Политику” шефова дипломатија Немачке, Аустрије и Луксембурга, агилне тројке „Групе будућност”. Чланови групе су још седам министара ЕУ – шефови дипломатија Италије, Шпаније, Португалије, Холандије, Белгије, Данске и Пољске – и привремени представник француске дипломатије. Његово место ће јула ове године преузети нови министар Лоран Фабијис.

Које ће државе бити обухваћене процесом политичког уједињења – све или само неке од 27 садашњих чланица ЕУ – није саопштено. Штавише, спекулације су свеприсутне да би већ наредних месеци могло да дође до поделе на авангарду политичког уједињења и на неодлучне чланице (или недовољно квалификоване) за улазак у такозвану елитну лигу Европе. Да је све тако, произлази из изјаве аустријског канцелара Вернера Фајмана, уочи прошлог викенда: „ Десет, једанаест, дванаест чланица, превасходно из Еврозоне, и још неколиком споља... биле би довољно јаке да покрену процес уједињења... Можда ће нам поћи за руком да приволимо још неке (владе) на кооперацију.”

Писмени ставови и образложења „Политици” из три министарства разликују се у опису корака и темпа који би довели до уједињења. Ипак, своде се на закључак да ће из садашње ЕУ изнићи нова, политичка унија с дводомним парламентом и директно бираним шефом државе.

„Нови демократски поредак, оформљен по угледу на амерички дводомни систем, подразумевао би директни избор шефа европске владе (досадашњег председника Европске комисије) и преношење виталних пуномоћи у његове руке, укључујући именовање европских министара по његовом избору”, каже се у допису из кабинета немачког министра спољних послова Гвида Вестервелеа.

Дипломатски мудро, истовремено је наглашен „приватни карактер” ставова министара, чланова групе: „Реч је о размени оквирних информација и личних ставова... Интерримски извештај (који је делимично цитиран у светским медијима, а у комплетној верзији дат на увид нашој редакцији) је резиме резултата досадашњих разговора, а не и документ који одсликава ставове влада тих држава”.

Садржају писма из берлинског министарства, посебно оног дела који се односи на „приватни карактер” испољених ставова министара „Групе будућност”, противрече изјаве аустријског канцелара Вернера Фајмана и вицеканцелара Михаела Шпиделекера, истовремено министра спољних послова.

У заједничком обраћању јавности, на владиној конференцији минулог четвртка, два лидера владине коалиције подржали су предлоге „Групе будућност”. Апеловали су на владе земаља ЕУ да размотре могућности сазивања новог Европског конвента. Реч је, дакле, о наставку започетог процеса политичког уједињења Европе који је после неуспелих референдума у Француској и Холандији замењен недореченим Лисабонским споразумом.

План политичког уједињења ЕУ, предвиђа хитно унапређење улоге шефа Европске комисије. Већ на изборима за Европски парламент 2014. године, грађанима земаља чланица ЕУ било би омогућено да директним избором (гласањем) одлуче о будућем шефу европске владе.

Истовремено, у оквиру новоформираног конвента, биле би постављене смернице за сукцесивно преношење овлашћења и пуномоћи националних парламената и влада у руке Европског парламента. „Представницима националних сазива и влада била би омогућена контрола легислативне власти преко сазива европског горњег дома... У овом телу би се окупили два или три представника сваке земље чланице – горњи дом би заменио досадашњи Европски савет, сазив шефова држава и влада ЕУ”, каже се у допису „Политици” из кабинета вицеканцелара и министра спољних послова Михаела Шпиндлекера.

Сагласност с виталним одлукама – или с представама чланова групе, како их тумаче Берлин и Беч – потврдили су, у начелу, учесници Бечке конференције – својим потписима. Наиме, 15. маја ове године, на тајном састанку у аустријској престоници, план су подржали шефови дипломатија Немачке, Италије, Шпаније, Португалије, Холандије, Белгије, Луксембурга, Аустрије, Данске и Пољске.

Став Француске, за сада, није познат. Очекује се да ће Париз подржати „Групу будућност”, али је ниво подршке галског петла, и даље непознаница.

Од коначног става Француске могла би да зависи и будућа оријентација Луксембурга по питању уједињења ЕУ. То потврђује и допис из тамошњег Министарства спољних послова нашој редакцији.

Роберт Штајнмец, шеф за односе с јавношћу луксембуршког министра Жана Аселборна, рекао је да је иницијатива „Групе будућност” једна од неколико сличних, а да ће Луксембург своју коначну одлуку донети у правом тренутку. С тим у вези, у политичким кулоарима Берлина се указује на „традиционални плес Луксембуржана између два велика комшилука”: „Велевојводство је вазда подржавало Париз, а при том обраћало пажњу да својим држањем не наљути Берлин”.

Први конкретни кораци ка политичком уједињењу ЕУ требало би да буду договорени на самиту Европског савета (Сазив шефова држава и влада земаља – чланица ЕУ), 28. и 29. јуна у Бриселу и на састанку министара спољних послова, потписника „Бечког документа” поткрај јула ове године, у Шпанији.