Скупо Динкићево помагање привреди

Није тајна шта ће грађани и привредници моћи да очекују уколико будући коалициони партнери Млађану Динкићу, лидеру Уједињених региона Србије (УРС), испуне жељу и препусте му ресор финансија. Економски програм УРС-а пре неколико дана објављен је на званичној интернет-страници ове странке и практично подудара се са оним што је Динкић говорио у кампањи.

Иако документ под називом „Увођење реда у јавне финансије” почиње констатацијом да је минус у буџету на нивоу од око седам одсто, што је неодрживо, на двадесетак страница набројано је свега неколико мера које тај јаз могу да смање. Највећи део предлога УРС-a, са друге стране, додатно би повећао јаз у каси.

У набрајању различитих подстицаја програм је поприлично издашан. Уместо досадашњих две до 10.000 евра по новоотвореном радном месту, Динкић предлаже да најнижи износ дотација буде 4.000 евра. УРС, такође, предлаже и дуплирање буџета за пољопривреду.

Према његовом мишљењу, Србија би требало да задржи и већинско власништво у Комерцијалној банци. Иако у програму то не пише, за останак банке под државним окриљем неопходно је 100 милиона евра. УРС се залаже и за то да се директори јавних предузећа бирају на конкурсу, да поступци јавних набавки буду отворенији, а да се издавање грађевинских дозвола убрза.

Повећање ПДВ-а у програму УРС-а уопште се не спомиње.

Горан Николић, сарадник Института за европске студије, сматра да без обзира на то што није споменута, ова мера ће морати да буде и део Динкићевог економског програма. То је нешто око чега се сад већ сви слажу, само је питање колико ће бити то повећање, додаје Николић.

Он сматра да није скупа играчка дати Динкићу финансије у руке.

– Он је човек који има активистички приступ. И кад се лати неког посла он опсесивно истрајава на томе. Битно је да министар финансија буде човек од акције, а не да седи као на часу, јер је то једно од најважнијих министарстава у влади. Без обзира на то што међу економистима има доста Динкићевих критичара, ја мислим да би он био добро решење – похвалио је Николић лидера УРС-а.

Са друге стране, Милојко Арсић, уредник „Кварталног монитора”, уопште не мисли тако.

– Када Млађан Динкић говори о томе како су јавне финансије у катастрофалном стању, у ствари друге критикује за проблем који је он направио. За половину структурног дефицита у буџету он је директно одговоран – каже наш саговорник.

Тако је директно одговоран за усвајање измена Закона о финансирању локалних самоуправа којима 80 одсто прихода од пореза на зараде остаје општинама, подсећа наш саговорник. По том основу, а према рачуници Фискалног савета, само ове године настао је јаз између прихода и расхода у централној каси од око 40 милијарди динара.

– Директно је одговоран за трајни губитак пореских прихода по основу смањење пореза на зараде почетком 2007. године у износу од један одсто БДП-а, као и за енормно повећање плата у јавном сектору крајем 2006. и током 2007. године у износу од 0,7 одсто БДП-а. Смањење пореза је добра мера, али само ако се са њом упоредо смањује и јавна потрошња што се није догодило. У противном расту су дефицит и јавни дуг. У периоду смањења пореза Динкић је тврдио да ће оно довести до раста прихода, што се наравно није догодило, а то се иначе врло ретко догађа. Из претходног се може закључити да или он врло слабо разуме економију или обмањује јавност – оштар је Арсић.

Скоро сви економисти су оспоравали Национални инвестициони план, подсећа Арсић, јер је са предвиђеним новцем било могуће да се изгради Коридор 10, уместо да се финансирају плате, пензије и текуће одржавање.

– Динкић је индиректно одговоран што је блокирао примену пореске реформе на којој је инсистирала бивша министарка финансија Дијана Драгутиновић. Мада је лично изјављивао да се не слаже са повећањем пензија током 2008. године за чак 32 одсто, као члан владе, индиректно је одговоран и за то – набрајао је Арсић.

Због тога је, каже Арсић, Динкић врло лоше решење за будућег министра финансија. „Сматрам да у ДС-у и неким другим странкама постоје много бољи стручњаци од њега, али и неке нестраначке личности би боље обављале тај посао, као што су Милица Бисић, Кори Удовички, Душан Вујовић и други.

– Ипак, мислим да ће мању штету направити ако буде министар финансија него ако буде само члан владе. Као министар финансија вероватно би направио обрт као 2004. године када је под притиском ММФ-а одустао од „развојног” буџета и направио суфицит у 2005. години. Динкић се сада хвали суфицитом који је направио у једној години свог трогодишњег мандата, мада је тај суфицит био последица притиска ММФ, а не његових убеђења. Када је сам правио буџет увек је остваривао дефицит, а у прилог томе говоре и подаци на сајту Министарства финансија за 2004. и 2006. годину – каже наш саговорник.

Програм мера Уједињених региона Србије о увођењу реда у јавне финансије, Арсић не схвата озбиљним и не види да за циљ имају смањење минуса у каси. Напротив, неки од предлога ће само додатно увећати проблем. Када је о уштедама реч, УРС углавном најављује само популарне мере, као што је смањење администрације и уштеде на јавним набавкама.