Турска ће убудуће узвратити Сирији

Од нашег специјалног извештача

Истанбул – Описујући садашњу ситуацију као „озбиљну претњу” регионалном миру, Турска и њени савезници у НАТО-у исказују велику забринутост поводом инцидента у Медитерану када је противваздушна одбрана Сирије 22. јуна оборила турски војни авион.

Турски премијер Реџеп Тајип Ердоган, који је одмах после обарања турског Ф-4 затражио консултације 28 чланица НАТО-а, обратио се јуче у парламенту члановима своје Партије правде и развоја.

Прекидан аплаузима због „љутње” што је Дамаск без упозорења наредио обарање авиона који је накратко, грешком, како овде објашњавају, упао у ваздушни простор Сирије – „што никада не може да буде изговор за напад” – Ердоган је изјавио да је нападом отворена нова фаза у турско-сиријским односима.

Пошто је констатовао да режим у Дамаску представља „јасну претњу турској безбедности”, премијер је најавио нова правила ангажовања турске војске и обећао да Турска од сада неће толерисати или оставити без одговора безбедносне претње Сирије.

„Било који војни елемент који се из Сирије приближи турској граници представљајући опасност и ризик безбедности биће сматран за претњу и третиран као војни циљ”, рекао је Ердоган, иако је истовремено јасно дао до знања да се Турска држи „здравог разума” – што не треба „тумачити као слабост”.

Иако је заменик премијера Булент Аринч после хитне седнице владе у понедељак саопштио да су „све опције на столу”, укључујући и право Турске да војно узврати, очигледно је да Турска уважава све позиве на уздржавање који стижу не само од савезника у НАТО-у, већ и Европске уније, Русије и Кине.

Ердоган је за почетак најавио нова, заоштрена правила ангажовања турске армије прецизирајући да ће свако приближавање сиријске војске 600 километара дугој заједничкој граници бити сматрано за „војну претњу”.

„Турска ће се бранити у складу са међународним правом”, изјавио је раније Аринч додајући да инцидент не може да прође некажњено.

Анкара је у писму Савету безбедности обарање авиона описала као „непријатељски чин сиријских власти против националне безбедности Турске”. Ипак, колико год је одлука Турске да се обрати НАТО-у доказ опасности садашње ситуације, она је истовремено и сигнал да, барем за сада, Анкара тражи одговарајући дипломатски одговор и да не размишља о војном узвраћању.

Не случајно, електронски медији пренели су јуче изјаву оца капетана Гокана Ертана, једног од двојице пилота турског Ф-4 за којима се и даље трага: „Не би било у реду да земља иде у рат због пилота, авиона или 50 авиона.”

После јучерашње седнице амбасадора НАТО-а у Бриселу, генерални секретар алијансе Андерс Фог Расмусен саопштио је да све чланице сматрају да је обарање турског авиона „неприхватљиво” и да је НАТО „уз Турску у духу снажне солидарности”.

„Ово је још један пример који показује како се сиријске власти оглушују о међународне норме”, рекао је Расмусен.

Турска је амбасадорски састанак затражила позивајући се на члан 4 Повеље НАТО који предвиђа да свака чланица може да затражи консултације уколико процени да је угрожена њена безбедност. Члан 4, за разлику од члана 5, експлицитно не помиње могућу војну акцију.

Ово је тек други пут у историји НАТО-а да се активира члан 4. Први пут је то такође учинила Турска, 2003, како би осигурала своју безбедност после инвазије на Ирак.

Односи Турске и Сирије озбиљно су нарушени и знатно пре инцидента са турским војним авионом који је, признаје Анкара, грешком ушао у сиријски ваздушни простор, али је без упозорења оборен када је био близу изласка.

Премијер Ердоган је већ готово годину дана жесток критичар сиријског председника Башара ел Асада кога је у време почетка побуне пре 16 месеци позивао да крене у реформе, а сада га оптужује за бруталну употребу силе против сопственог народа.

Бошко Јакшић