Повратак одбачених

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Усред овдашње предизборне буке, јаке иако се на биралишта излази тек 6. новембра, пажња је за моменат окренута гласању у суседним Сједињеним Државама – Етадос Унидес Мехиканос, како гласи њихово оригинално име. Бирачи Сједињених Мексичких Држава, њих 77 милиона, на биралишта излазе у недељу, да би изабрали новог председника (за само један шестогодишњи мандат), 128 сенатора, 500 посланика Доњег дома Конгреса, шест гувернера и градоначелника дистрикта који чини главни град, Сијудад де Мексико.

Избори су, наравно, важни пре свега Мексиканцима (113 милиона), али и великом суседу, коме су трећи трговински партнер, главно извозно тржиште и који су суодговорни за данас највећи мексички проблем: рат нарко-картела у којем је за мандата садашњег председника Фелипа Калдерона погинуло између 50.000 и 60.000 људи. Наравно, нису сви међу њима криминалци.

Због тога што је политички систем сличан америчком (председник је носилац извршне власти, дводомни Конгрес законодавне, а трећа грана је Врховни суд, док федерација има 31 државу наспрам америчких 50), највећа пажња се посвећује личности новог председника. Како показују предизборне анкете, Мексиканци ће највероватније добити стару текилу у новој боци. Фаворит је Енрике Пења Нијето (45), харизматични лидер Институционалне револуционарне партије (шпански иницијали: ПРИ), чији је 71-годишњи (изборни) монопол на власт прекинут тек 2000.

Противкандидати су Андрес Мануел Лопез Обрадор, који је са само једним постотком гласова мање изгубио изборе одржане 2006. (и због тога дуго није признавао њихов резултат), иначе бивши градоначелник престонице, кога подржава коалиција Прогресивни савез. Кандидат сада владајуће Партије народне акције (ПАН) јесте Џозефина Васкез Мота, прва жена у тој улози.

Наравно, главна тема мексичких дебата јесте могућност повратка ПРИ-ја, која је упамћена по својим диктаторским тенденцијама, изборним манипулацијама и свеприсутној корупцији. На питање како је могуће да се партија за коју се пре само 12 година мислило да је послата „на ђубриште историје” поново врати, најчешћи одговор је да је то заслуга оних који су владали после ње.

Први председник који је Мексиканцима требало да покаже алтернативу ПРИ, Винсент Кокс из ПАН-а, био је добар агитатор, али лош политички менаџер.

Његов наследник из исте партије Фелипе Калдерон, каријерни политичар, биће упамћен по умереном економском расту (у просеку два одсто) земље која за то има много веће потенцијале, али и по томе што је за борбу против нарко-картела ангажовао војску. Тај рат није добио, а његов тренутни рејтинг је нижи од оног који су имали неомиљени председници ПРИ-ја.

Пења Нијето, највероватнији нови председник ако у недељу не буде неког драматичног изненађења, до прошле године гувернер државе Мексико, познат је као политичар који је градио болнице и путеве, водећи при томе уредну јавну евиденцију о томе како испуњава предизборна обећања, која је, у популистичком потезу без преседана, оверио код јавног бележника. На крају мандата похвалио се да је, по сопственој оцени, испунио тачно 608, што је у земљи у којој политичари, као уосталом и другде, обећавају куле и градове, оставило утисак.

Нијето је високообразован, али је политика једино занимање којим се досад бавио. „Воле” га телевизијске камере, добро говори, а популарности му доприноси и гламурозна супруга, глумица у теле-новелама које се емитују на највећој националној телевизији.

Он себе представља као ново лице нове ПРИ-ја. У његовом тиму су углавном млади, у иностранству образовани саветници, који нису били политички активни током најгорих дана владавине партије, у завршној деценији прошлог века. Менаџер његове кампање је Луис Видегареј, 43-годишњи дипломац са чувеног Масачусетс института за технологију, а прошле недеље, у Мексичком институту вашингтонског „Вилсон центра”, упознали смо Нијетовог спољнополитичког саветника Емилија Лозоја Остина, који је дипломирао на Харварду, а ове године од стране Светског економског форума проглашен за „младог светског лидера”.

Без обзира на домете промена у ПРИ-ју, у последњих 12 година променио се и Мексико. Власт је децентрализована, па „империјално председниковање” из старих времена није више могуће. Осамосталио се и Врховни суд.

Исход недељних избора с разумљивом пажњом се очекује и овде, не само због чињенице да из Мексика стиже највећи део наркотика који се конзумира на америчком тржишту (иначе највећем на свету). Мексички нарко-картели се оружјем снабдевају одавде (о томе су управо води једна специјална конгресна истрага у којој је на мети федерални јавни тужилац, члан Обамине владе), суседе повезују и трговина, туризам (Мексико је најпопуларнија дестинација за Американце), географија, историја и култура. У САД живи око 12 милиона Мексиканаца, легалних и илегалних…

Милан Мишић