Фискални меч Монтија и Меркелове

Дводневни самит Европске уније, који ће сутра и прекосутра у Бриселу окупити шефове држава и влада 27 држава чланица ЕУ, проглашен је у медијима „судбоносним”. Дужничка криза, успостављање заједничке фискалне политике и неопходност политичких реформи кључне су теме састанка.

Посртање банкарског система у Шпанији, драматични апели Атине за попуштање (наметнутих) мера штедње које воде Грчку у пуко сиромаштво, предзнаци колапса италијанске привреде и криза на помолу банкарског и финансијског система на Кипру утицали су на то да учесници самита морају да допринесу постизању компромиса који би, како истиче хамбуршки „Цајт”, вратио европску локомотиву на шине.

Стручњаци, међутим, истичу да се компромис не назире, а да правих решења нема – без политичког решења које би се свело на оснивање политичке уније.

Међутим, два парцијална решења су могућа. Са једне стране, постигнут је договор о оснивању инвестиционог фонда за оживљавање привреде са буџетом од 130 милијарди евра, који на мах задовољава апетите Париза и буди наде у (бољу) будућност највећих европских дужника, попут Италије, Шпаније и Грчке.

Са друге стране, на самиту ће се тек расправљати о плану „четворке” о новим финансијским структурама Уније, који су направили председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо, председник Европског савета Херман ван Ромпај, шеф еврозоне Жан Клод Јункер и шеф Европске централне банке Марио Драги.

Четворка сматра да је стављање банака под директни надзор Брисела незаобилазна мера. Истовремено, предлаже преусмеравање финансијске помоћи из фонда такозваног спасоносног кишобрана (Европски стабилизациони механизам – ЕСМ). Уместо да се помоћ одобрава националним банкама, на захтев државе, као у случају Шпаније, средства би била директно стављена на располагање банкама, на основу одлуке контролне комисије Брисела.

Као трећа мера предлаже се оснивање фонда за санацију дугова. Као даљи корак планирано је да се државама и њиховим националним банкама дозволи ново задуживање само уз сагласност свих чланица еврозоне. Предлаже се, најзад, хитно увођење нових пореза и пореских измена, од заједничке таксе на финансијске трансакције, до усклађивања пореза на добит.

Шансе за усвајање „Плана европске четворке” се релативизују, а могућности примене у предложеним оквирима се описују као – минималне.

„Било би више него оптимистички очекивати да представе и очекивања седамнаест чланица еврозоне или, штавише, свих 27 чланица ЕУ могу бити усклађени преко ноћи”, истиче лондонски „Фајненшел тајмс”.

Лист, дословце, саветује италијанском премијеру Марију Монтију да стави немачку канцеларку Ангелу Меркел пред свршен чин: „Ако челична ’Леди Немачка’ не пристане на компромис, запретите јој својом оставком... Само тако ћете спасти Италију и евро!”

Марио Монти је у минулих неколико недеља постао „главни опонент” курса Меркелове. Италијански премијер инсистира да се уведу еврообвезнице, да се Фискални пакт „омекша” као и да се значајна сума новца уложи у финансирање економског раста земаља еврозоне. Меркелова се већини предлога оштро супротстављала, а и даље истрајава у одбијању да се уведу еврообвезнице као веома значајан инструмент за излазак из кризе.

Предзнаци опште финансијске кризе, која би већ следећих недеља могла да повуче Италију у амбис несолвентности, дају међутим Монтијевим захтевима специфичну тежину.

„Посртање Италије, попут Грчке, представљало би крај евра, а тиме и почетак највеће кризе ЕУ од њеног оснивања”, оцењују аналитичари.

У складу са новонасталом ситуацијом и са надањима у спасоносну улогу премијера Монтија у предстојећим преговорима, италијански медији су најавили утакмицу – на два нивоа: „Прво Лев (тренер фудбалске репрезентације Немачке, са којом Италија сутра игра у полуфиналу европског првенства), потом Меркелова”, најавио је у наслову милански „Коријере дела сера”.

Држање Монтија, међутим, није једина, ни најозбиљнија, препрека останку Меркелове на њеним принципима. Све њене већ донесене одлуке које се односе на завођење финансијске дисциплине и на мере ригорозне штедње под знаком су питања и у самој Немачкој: на захтев Уставног суда Немачке, који разматра законитост досадашњих одлука владе, Бундестага и Бундесрата (горњег дома) о Фискалном пакту и о увођењу пореза на финансијске трансакције, председник државе Јоахим Гаук је одбио да потпише одговарајуће документе.

Не чуди, дакле, да је немачки министар финансија Волфганг Шојбле, назван десном руком Меркелине економије, иступио јуче у јавност, захтевајући спровођење референдума о изменама устава. „Све се своди на преношење надлежности националних влада и парламената у руке Брисела”, оценио је тим поводом политички недељник „Шпигл”.

Милош Казимировић